Stručni tekstovi za roditelje

U

Zašto volim Montesori pedagogiju?

Većina roditelja čula je za Mariju Montesori i to je dobro. Slaviti ženu koja je doprinela da saznamo o tome koliko je važan rani razvoj, manuelni rad i razvoj koncetracije kroz igru je najmanje što mi vaspitači, učitelji, pedagozi, roditelji... treba da uradimo. Kada sam krenula da radim sa decom, prva stvar koja mi je zasmetala osećaj da previše štitimo decu. Čuvaš ih da ne padnu, da se ne povrede nekim teškim predmetom, da ne dotaknu nešto oštro... Ovde ne pričam o bezbednosti koja je apsolutno nephodna. Navešću čest primer koji sam viđala kod roditelja: Dete vidi da roditelj koristi nož. Jednog dana kada je on ostao detetu na dohvat ruke, ono pruža ruke. Roditelj odmah uplašeno otima detetu nož i kaže mu da to nije za njega. Nož se potom sklanja od deteta do 7 godine. Tu propuštamo priliku da kod dece ohrabrimo samostalnost koji oni pokazuju veoma rano. Ta situacija mi je veoma smetala. Te sam preuzela odgovornost da naučim dete čemu služi nož i kako da ga bezbedno koristi. Istina dete od 2 godine, nema razvijenu finu motoriku i koordinaciju oko ruka, ali svakodnevnim vežbama možemo raditi na ova dva veoma važna razvoja. Za početak kada se desi da dete dohvati nož, obratila sam mu se ovim rečima: "Želiš da mi pomogneš, hajde da to uradimo zajedno?" Dete dobija priliku da učestvuje i to ga smiruje. (suprotno od otimanja noža) Sledećih puta sam sama ponudila da mi pomogne. Kasnije sam nudila mali nož (koji nema oštre ivice) za mazanje nekog namaza. Dete opet dobija priliku da samo sebi spremi doručak. Usput sam objašnjavala postupak sečenja mekšeg voća, npr.banane kako bi dete što više razvijalo mišiće ruku, koordinaciju oko ruka... Obavezan pribor: daska, nož i posuda gde se stavlja voće. Ukoliko je voće koje se pere, prethodno uraditi i to zajedno sa detetom, a zatim dete samo. Glavna rečenica u Montesori pedagogiji je upravo ova "Pomozi mi da uradim sam". I to sam se ja lično i uverila: deca zele da uče, da rade mi smo ti koji ih ponekad kočimo iz straha. Druga stvar je što mnoge stvari za koje deca mogu da urade sami, radimo mi za njih. Ako samo malo obratimo pažnju bebe skidaju čarapice, zatim patike i mnoge stvari mogu da urade sami. Takođe vrlo rano pokazuju interesovanje da odu do kante i bace đubre ili žele da postave sto. U nama se opet javlja ono naše tradicionalno vaspitanje kako je to posao odraslih a ne deteta. Dete je "malo". U ovim situacijama je potrebno dok su deca mlađa obratiti pažnju, na koji način obavljamo svakodnevne radnje. Radnje se rade polako i postupno. Deca uče imitirajući naše pokrete, stoga pažljivo držite posuđe i odlažite stvari na svoje mesto. Ovakvo razmišljanje ne bi trebalo da bude opterećenje za roditelja, nego poziv da zastane, uspori i da se seti, da je detetov rani razvoj ovde i sada, i da nema bitnije stvari od toga. Dopustite deci da pokažu interesovanje da samostalno jedu, oblače se...a zatim budite tu da im pomognete. Kada vidite da su savladali neku radnju, ili da su sposobni da je sami odrade budite spremni da sačekate pre nego što priskočite u pomoć. Iako dete nema cilj da uspe ili pobedi nekog, zadovoljstvo koje oseća kada uspe da odradi neku aktivnost je njegova najbolja nagrada. (Montesori pedagogija) I konačno ću vam u kratko navesti zašto ja volim Montesori pedagogiju: Zbog toga što je usmerena na dete, a ne na odraslog. Pomaže nam da decu uključimo u realni porodični život Ukazuje nam šta su i kakve treba da budu dečije igračke Podstiče roditelje da decu što više povezuju sa prirodom, svi najvažniji razvoji dece se dešavaju u prirodi ( fizički, razvoj čula, logičko razmišljanje, matematičke i govorne sposobnosti...) Ističe značaj muzike u razvoju dece Pokazuje nam da razvoj kreativnosti nije samo crtanje nego mnogo više od toga Koliko je bitno da su deca okružena ljudima, u ovom savremenom svetu... Ja sam zaista dosta stvari naučila iz Montesori pedagogije i veoma često se, u sadržajima koje objavljujem roditeljima, koristim znanjem koje sam stekla na Montesori kursu i čitajući Montesori literaturu. Poslednju knjigu koju sam pročitala je Montesori: Radosno dete, Suzan Mejklin Stivenson. Kao što već, sigurna sam da, znate ja sam diplomirani vaspitač za decu od 3 do 7 godina. O ranom razvoju sam čitala, učila na Montesori i Ntc kursecima, čitala u Montesori i Jesper Jul literaturama i konačno koristila u radu sa roditeljima i decom. Za razvoj dece ispod 3 godine sam počela da se interesujem kada sam radila kao dadilja (individualno sa detetom). Kao i na fakultetu prvo sam počela od knjiga o tom periodu, i poverenje sam poklonila Montesoriju zbog veoma pozitivnih rezultata koje sam postigla radeći na pažnji, koncetraciji, samostalnosti i razvoju sposobnosti i veština predškolskog deteta. Čitajući knjigu Radosno dete, učila sam: Koliko je važno okruženje bebe? Kako da podstaknemo osećaj sigurnosti i ljubavi kod beba Šta nam bebe poručuju i kako koristiti neverbalnu komunikaciju Zašto je bitno da ne požurujemo dečiji razvoj (puzanje, sedenje, hodanje) Koliko je povezan razvoj samostalnosti sa samopuzdanjem i razvojem samopoštovanja u kasnijim godinama... Knjiga je za razliku od možda nekih drugih knjiga za roditelje, napisana jednostavno i razumljivo za svakog roditelja. Ili baš onako kako i ja volim da vam pišem. Ja sam naučila dosta novih stvari o deci mlađeg uzrasta, šta je ono što je deci neophodno a to nikako nije ono što nam mediji i pomodarstvo nameću. Stoga je moj zaključak nakon čitanje ove knjige, da ne treba da težimo da nam dete bude srećno ili pametno, već radosno. Imate moju preporuku za ovu knjigu i možete je naručiti ovde.

Eksperimenti za predškolce

Zašto je toliko bitna dečija igra? Jer upravo u igri deca imaju priliku da istražuju i upoznaju svet koji ih okružuje. Iako zvuči bezazleno upravo u tom istraživanju deca uče veoma važne stvari iz prirode i okruženja koje ih pripremaju za život. Uprkos tradicionalnom vaspitanju da deca treba da budu poslušna i da ih učimo objašnjavanjem, mi danas znamo da će deca naučiti samo ono za šta dobiju priliku da isprobaju sama. Zato kad god možete pustite decu da osete prirodne posledice neke radnje ( kao kada dopustite detetu da pipne topli čaj kako bi osetilo šta znači vruće). "Već od godinu dana dopuštajte deci da manipulišu predmetima, oponašaju radnje iz svakodnevnog života, uvide šta se dešava kada nešto bace, zgnječe... Ovo ne znači da im je sve dopušteno, već da dete mora da vidi šta se dešava da bi moglo da shvati kako stvari funkcionišu. Izuzetak su svakako radnje koje se tiču bezbednosti. Tu bih dodala onu čuvenu rečenicu savremenog roditeljstva, prilagodite prostor deci a ne decu prostoru." Šta su eksperimenti za decu? Osim tih svakodnevnih aktivnosti postoje i eksperimenti koje možemo izvoditi sa decom starijeg uzrasta (Uzrast 4+). Ti eksperimenti se mogu izvoditi sa decom, u svrhu sticanja znanja o zakonima fizike i hemije, ali na jedan jednostavniji način kroz igru. Deci neće ništa značiti ako im pričamo o formulama i zakonima ali ako im kažemo, hajde da otkrijemo da li će se led istopiti u vunenoj čarapi, to će ih pokrenuti na istraživanje. Pre izvođenja eksperimenata vodite računa da ste pripremili prostor, neophodan materijal i predvideli skoro sve što može krenuti "po zlu". ( sa decom nikad ne možete biti sigurni kojim tokom će se odvijati stvari). Navešću vam neke od eksperimenata koje sam ja izvodila u kućnim uslovima, a deci su bila veoma zanimljiva. 1. Papirni poklopac Potreban materijal: list papira, čaša, voda. Postupak: Napuniti čašu vodom, do vrha. Poklopite čašu listom papira i brzo okrenite čašu naopako. Pomerite dlan, papir drži svu vodu da ne izcuri. Tajna: Vazduh pritiska papir i drži čašu zatvorenom. (izvor: Kofa bez dna, Sanja Matijašević) 2. Kofa bez dna Potreban material: dve čaše, voda, cevčica za sok. Postupak: Jednu čašu napunite vodom. Zatim stavite cevčicu unutra. Poklopite cevčicu prstom kada voda uđe u cevčicu. Držite prst na cevčici i prenesite vodu u drugu praznu čašu. Tajna: Vazduh pritiska otvoren deo cevčice. Kada sklonite prst, vazduh vrši pritisak sa gornje strane i voda curi kroz cevčicu. (izvor: Kofa bez dna, Sanja Matijašević) 3. Džemper za Jetija: Potreban material: dve kockice leda, dva tanjira, vunena rukavica ili čarapa. Postupak: Stavite jednu kockicu leda na tanjir, a drugu u vunenu čarapu. Presavijte više puta čarapu, da led bude dobro umotan. Ostavite tanjire da stoje pola sata. Led se neće otopiti. Tajna: Vuna je materijal koji ne propušta toplotu. (toplotni izolator) Ona sprečava to da toplota vazduha pređe na kockicu leda i da se on otopi. 4. Vulkan: Potreban materijal: Čaša, soda bikarbona, sirće, posuda, prehrambena boja (crvena). Postupak: Postavite čašu u posudu. Zatim sipajte sodu bikarbonu, crvenu boju i promešajte. Na kraju polako sipajte sirće. 5. Otvori se cvete: Deca vole da otkrivaju svet. Kako pada kiša, gde su planete, kako raste cveće... sve im može biti čarobno ako se prikaže na malo drugačiji način. Materijal: Papir, flomasteri, makaze, tanjir, voda. Postupak: Nacrtajte cvet na papir i izrežite ga. Zatim savijajte latice jednu po jednu, u krug. Polako spustite cvet u vodu i posmatrajte kako se cvet otvara. Ideja plus: Možete napraviti i više cvetova u većoj posudi. Ova aktivnost smiruje decu a izgleda magično. Ove eksperimente izvodila sam sa decom iz više razloga, ali jedan od njih svakako jeste ekperimentisanje. Ja lično se nisam bavila time da im objašnjavam detaljnije zašto je to tako. Vi naravno možete da objašnjavate deci, ukoliko želite. *Ukoliko ste kao ja, i smatrate da je za razvoj predškolaca bitnije razvoj sposobnosti i veština a ne obrazovanje, onda vam svakako preporučujem da probate. Napomena: Niko ne zna odgovore na sva pitanja, i to je dobro deci i napomenuti, te ukoliko vas tokom izvođenja eksperimenata pitaju nešto što ne znate, slobodno im tako i recite. A zatim odgovore potražite zajedno, u knjizi ili na internetu. Ono što sam dobila ovim aktivnostima je zapravo mnogo više: razvoj saradnje, razvoj fine motorike, govora, komunikacije, strpljenja, znatiželju za saznavanjem i za daljim učenjem... Iz tog razloga su ovi eksperimenti deo moje nove knjige Igre za smirenje, opuštanje i povezivanje sa decom. Knjigu trenutno može naručiti zajedno sa e-bookom Ohrabrite dete da se igra bez telefona. na letnjem sniženju od 22 e (2500 dinara). Sniženje traje do 15.avgusta. Knjige možete naručiti klikom na naslov knjige i popunjavanjem kontakt forme ili mi pišite na e-mail: milicevicmilica90@gmail.com Sve u svemu obe knjige su o tome da deci dozvolimo da uče o svetu kroz prirodu, prirodne posledice i svojim tempom.

Kako smiriti decu?

Ja lično, ovu temu, bih izdvojila kao ključnu u vaspitanju dece, jer bez smirenja ne može biti ni aktivnog pravilnog razvoja. U daljem tekstu ću vam opisati na šta tačno mislim kad kažem da decu treba smiriti. Nedavno sam pisala o ovoj temi da li decu treba smiriti ili smirivati? Ja mislim da deci treba pomoći da se smire, Smirivanje dece vikanjem, zastrašivanjem ili batinama, nažalost ne donosi nikakve dugoročne rezultate. Isto tako mogu se javiti negativne posledice i traume, kojima se ja kao vaspitač, u ovom tekstu neću baviti. Želim da Vam opišem situacije u kojima deci treba pomoći i kako im možemo pomoći da se smire. Smirivanje dece je proces, i sigurno se neće desiti preko noći, ali će doneti velike promene u razvoju vaše porodice i dece. Dobre strane razumevanja dečijeg razvoja su da ćete se opustiti (i dete i vi), smiriti i povezati sa svojim detetom. Pravilan razvoj i građenje odnosa sa detetom su ključne stvari roditeljstva. Za početak ću navesti situacije u kojima se deca uznemire: Kada je mama uznemirena Kada ljudi iz okoline imaju očekivanja od njih Kada očekujemo apsolutnu poslušnost Kada im ne dozvoljavamo da iskažu sve emocije Kada dobiju brata/sestru Kada potiskujemo agresivno i nasilno ponašanje iz straha da će i sami postati takvi Kada prebacujemo odgovornost na druge ( vrtić, bake i deke, ostale ukućane...) Odakle početi? Od sebe. I to ne samo zato što nas deca posmatraju. Odrasla osoba bilo da je to roditelj, baba, vaspitač, dadilja... uvek preuzima odgovornost za odnos sa detetom, jer je fizički i psihički dovoljno razvijena da može da razume situaciju i njome vlada. Dete u razvoju nema dovoljno razvijene delove mozga koji su povezani sa emocijama, i ono fizički ne ume da kontroliše situaciju. Zbog toga je sva odgovornost za ponašanje na odraslom. Dete će kroz iskustva koja prolazi naučiti da i ono ima odgovornost za svoje ponašanje. Zato je prva i osnovna stvar da majka odnosno odrasla osoba brine o sebi, svojim osećanjima i ponašanju. "Potrebno je celo selo da se odgaji čovek." Afrička poslovica Roditelji ne mogu sami. Svako ko je rešio da ne vaspitava dete tradicionalnim vaspitanjem mora se suočiti sa tim da je kod nas i dalje mali procenat ljudi koji razumeju, da vikanje, strah i ostale metode ne vode poštovanju deteta, njegovog razvoja i skladnog odnosa u porodici. Stari način vaspitanja potiče iz borbe moći ( ko je jači on se sluša) i na svu sreću sve više osoba koje rade sa decom shvataju da to nije pravi način vaspitanja. Ukoliko nemate podršku okoline uvek se posavetujte sa stručnim licima, iz oblasti koja vam je potrebna (vaspitač, psiholog, porodični terapeut, pedijatar, logoped...). Ipak najčešća situacija u kojoj je roditeljima potrebna pomoć i podrška je dolazak drugog deteta. Do juče mirno i poslušno dete pokazuje nepristojno ponašanje. Deca različito reaguju, u zavisnosti od uzrasta ali od našeg ponašanja. Nepristojno ponašanje dalje povlači agresiju od koje svi (čak i neka nedovoljno informisana stručna lica) beže. A mi odrasli bar znamo da se ne može pobeći od "problema", već ih treba konstruktivno rešavati. " Najveći strah roditelja sa kojima sam pričala na ovu temu , je da dete ne bude nasilno ili pak da ne doživi vršnjačko nasilje." I ma koliko da znam da nije to baš tako jednostavan zaključak, mogu da razumem zbog čega se roditelji tako osećaju. Radom na sebi postavljamo temelj za odnos sa detetom ali i razvoj sposobnog i samostalnog deteta odnosno čoveka. Istraživajući o ovoj temi nastala je i moja nova knjiga, koja simbolično nosi naziv Udahni i broj do 10: Zavirite u knjigu U kjizi ćete naći odgovore na pitanja koje su mi mame postavljale: Kako smiriti decu? Kako da nam dete ne bude agresivno? Šta moramo da uradimo kako bi deca znala da prepoznaju nasilje? Kako da dete bude poslušno? i jos mnogo nedoumica sa kojima se susreće svaki roditelj. Osim tekstova tu su i jednostavne, zabavne i edukativne igre i može ih izvesti svaki roditelj ili vaspitač/učitelj koji radi sa decom. Knjiga je nastala kao spoj znanja sa Učiteljskog fakulteta, dugogodišnjeg rada kao dadilja ( gde sam imala prilku da uvidim sa kojim se poteškoćama susreće svaki roditelj), Montesori i Ntc kurseva, literatura na temu dečijeg razvoja ali i razvoja i značaja porodice ( od kojih posebno izdvajam knjige i rad Jesper Jula). Promo cena knjige je: 15 evra (1700 dinara). Knjiga je u elektronskom formatu i možete je naručiti iz bilo koje zemlje, šaljem vam je u PDF formatu na e-mail adresu. Više o knjizi kao i kupovinu možete obaviti ovde.

Ko deci priča najbolje priče?

Priče postoje već hiljadama godina i ima ih isto toliko. Bilo da su o životinjama, vilama ili super herojima deca ih podjednako obožavaju. A koliko je bitno ko i na koji način priča? Priče su za decu stvarno posebna stvar. Verovatno zato što im opisuju svet koji oni tek otkrivaju. One im odgovaraju na pitanja: Šta je to? Kako je nastalo? Čemu služi? Da li postoji i druga priča? I na kraju pruža im osećaj da se sve može istražiti i o skoro svemu se može naučiti. Postoje mnogo priča, a ja ću ih ovoga puta podeliti u 3 vrste, po uzrastima: 1. Priče za mlađi uzrast: Ovo su priče koje decu uče konkretnim pojmovima (sto, stolica, lopta, tata vozi auto...) ali ih i upoznaju kako određene stvari funkcionišu ( mama pravi kolače, kosačica kosi travu) sve do emocija ( i jagnje je tužno, kuca čuva brata...) Ove knjige su napravljene tako i da deca budu zainteresovana da ih uzimaju, listaju i "čitaju". 2. Priče za stariji uzrast: Već u starijem uzrastu deca mogu da razvijaju maštu i kreativnost, i tu im mogu pomoći priče o vilama, zamišljenim svetovima, ali i životinjama, insektima i prirodi, predstavljeni ljudskim osobinama. Mašta je veoma važna u ovom uzrastu ali i kreativnost. I jedna i druga kod dece razvijaju želju i volju za istraživanjem, učenjem novih stvari i otkrivanjem nečega što ni mi sami još nismo spoznali. Ako mene pitate, veoma su važne i za napredak nauke i čovečanstva u konačnici. 3. I na kraju ali ne manje važne su priče za školski uzrast: Ove priče su samo nastavak na prethodne dve vrste. Nemojte misliti da njima trebaju neke ozbiljne priče, to naravno zavisi od deteta do deteta. Ono što sam ja primetila da vole deca školskog uzrasta je: smeh (mnogo smeha), daleke svetove, i čudesne priče iz prirode. Stoga je Marija ( 8 godina ) posebno uživala u knjigama: Ratovi veštica i Petronela Jabučica, začarana vodenica. A ko priča najbolje priče za decu? Veoma je dobro da deca čuju razne priče, ali i razne forme, stoga ne zaboravite da priče nisu samo u knjizi, već kad god možete pričajte deci usmene priče, smešne i strašne priče. Izmišljajte svoje priče i menjajte postojeće. Dozvolite mašti da uradi svoje. U potrazi za knjigom za letnji raspust, Mariji sam odabrala ovu knjigu: Pre nego što krenem njoj da čitam rešila sam da je i sama pročitam ( to radim sa svakom knjigom, delom što volim da čitam i dečije knjige a delom što želim da budem upoznata sa tim šta joj prikazujem). I bila sam prijatno iznenađena. Ukratko o knjizi: Knjiga Tugovanje mamuta je priča o svim mitovima sveta, ili skoro svim mitovima sveta. Mitove priča osoba koja priča najbolje priče na svetu MAMA. Kroz mitove vas sem ove mame vode i dva njena sina Jendrek i Katek. U ovoj knjizi naćiće te mitove o: jevrejskoj tradiciji o azijskim čudovištima o ciganskoj tradiciji ko je čoveku dao vatru o Eskimima... Osim saznanja, dva dečaka su takođe u mitovima. Majka im kroz mitove ostavlja prostor da izraze svoje mišljenje i da se snalaze. Poseban akcenat je na odnosu kojim ih uči majka, kao i poštovanju prirode i ljudi različitih kultura. Ukoliko ste ljubitelj dečijih knjiga, kao i ja, možete pročitati i proširiti svoje znanje. :) Dok čitate knjigu, ne zaboravite da crtate delove iz knjige koji vam se dopadaju. Ova knjiga nam ostavlja prostor da i sami smišljamo priče i mitove, da pokušamo da razumemo čudesnu prirodu oko nas, kako su ljudi objašnjavali svet oko nas, koji nas do danas iznenađuje i nikada nije objašnjeno do danas.

Kako ohrabriti decu da čitaju u školskom uzrastu?

Važnost čitanja u predškolskom uzrastu je veoma bitna ako želimo dete koje misli svojom glavom. A šta se dešava u školskom uzrastu? Ne postoji tačan uzrast kada deci treba ponuditi knjige ali je poželjno već u mlađem uzrastu. Ono što je važno da kod dece probudimo ljubav prema knjigama, bez nametanja da treba da čitaju. "Deca koja čitaju danas, biće odrasli koji misle svojom glavom." Svakom detetu kojem ponudite knjigu pokazaće interesovanje za nju. Uvek birajte slikovnice koje su prijatne i vama dok ih prelistavate. Na sreću dece, većine knjiga imaju prelepe ilustracije koje kod dece bude znatiželju da ih čitaju. Ne zaboravite da opisujete ono što u njima vidite ali i da dodate zvukove kako bi deci dočarali situacije koje prikazuju slike. Knjige su odličan saveznik kada: Želite da se opustite Kada nemate odgovor na dečija pitanja Kada želite da saznate više Kada želite da naučite nešto novo... Roditelj koji i sam čita, daje detetu dobar primer koje će dete poželeti da sledi. A šta se dešava kada dođu u školski uzrast, i kada knjige nisu bogate ilustracijama? Deca mlađeg uzrasta nemaju sposobnost da maštaju, zamišljaju i da samostalno utiču na svoj razvoj, zato smo tu mi odrasli: da im ponudimo i pokažemo šta je dobro za razvoj sposobnosti i veština u predškolskom uzrastu. A knjige to svakako jesu. Kada deca pređu u školski uzrast, sposobna su da zamišljaju situacije i avanture o kojima čitaju. To je odlična stimulacija za mozak i za njihov dalji razvoj mašte, kreativnosti, logičkog razmišljanja i inteligencije. I zato nemojte "bežati" od knjiga koje vam izgledaju obimno i nemaju slika. Marija je dete koje je od malena volela da joj čitam svako veče. Takođe je volela prirodu i vile. Kako bih dalje razvijala njenu ljubav prema knjigama i pratila njen razvoj rešila sam da pređemo na knjige bez slika. Ovog puta sam izabrala knjigu Petronela Jabučica, začarana vodenica u izdanju Propolisbooka. Pre čitanja knjige rekla sam joj da ću joj čitati o avanturi dečaka i devojčice u prirodi. Ali ne bilo kakvoj avanturi. Deca su živela u začaranoj vodenici. A ko je začarao vodenicu? Bilo je Marijino pitanje. Petronela jabučica. A da li je ona dobra ili zla? Sledilo je sledeće pitanje. Hm, hajde da je pročitamo i saznamo. Meni se ova knjiga svidela zato što: se radnja dešava u prirodi (gde je deci i mesto bilo da su predškolskog ili školskog uzrasta) govori o pustolovini dece uči decu da poteškoće mogu biti savladane podstiče decu da maštaju i na kraju jer kroz lik Petronele Jabučice deca mogu i dalje da maštaju o fantastičnim bićima ali ovog puta kroz voće i bube koje stvarno postoje. Knjige na posletku uče decu ono što bismo mi da ih naučimo, o velikim istinama u životu, ali na jedan zabavan i deci prihvatljiv način. Knjigu Petronela Jabučica, začarana vodenica možete naručiti ovde. Povezane teme:

Montesori danas

Da li su deca danas drugačija? Da li im je potrebno više igre nego pre? Većina roditelja sebi postavlja ova pitanja te sam pokušala da vam na njih i odgovorim. Živimo u vremenu ubrzanog tehnološkog razvoja. To za nas znači da zamenjujemo stare stvari koje nam ne koriste sa novim bržim i funkcionalnijim stvarima. Mnoge dobrobiti po čovečanstvo imamo zahvaljujućii tehnologiji. Naravno postoji i ona druga strana medalje loša strana tehnologije. Mi kao pojedinci možda ne možemo da zaustavimo sve negativne stvari, ali jedno možemo. Da ne koristimo baš sve što nam se ponudi kao magično rešenje svih naših problema, i da ovo je možda najvažnije da ne koristimo za decu ono što nije napravljeno za njih. Jedna od tih stvari je upravo ono o čemu pišem na svom blogu, telefon. "Kada je nešto napravljeno za decu, utiče pozitivno na dečiji razvoj, razvoj sposobnosti i veština. Pokreće decu da misle i da imaju zdravo detinjstvo. Telefon je sve suprotno od toga." Zašto telefon nije za decu predškolskog uzrasta? Deca se razvijaju u pokretu. Gledajući u telefon deca sede u neprirodnom položaju što je suprotno od pravilnog razvoja kičme i stopala. Vreme ubrzanog razvoja je od 1.do 7.godine, kada se na najlakši način razvijaju dečije sposobnosti i veštine kroz igru. Dečiji mozak i oči nisu pripremljeni za brze efekte i sadržaj koji deca gledaju na telefonima. Telefon na decu deluje kao i droga, i sigurna sam da ni jedan roditelj ne želi da preuzme taj rizik. Šta možemo da uradimo za decu danas? Da im pružimo srećnije detinjstvo. Da im pokažemo igre kojih smo se mi igrali, prirodu, loptu... Da ih naučimo veštinama koje mi znamo i koje će razvijati njihovu samostalnost. Jer kako kaže naslov jedne knjige za roditelje "Samostalnija deca su srećnija." Postoje mnogo pedagogija koje nam pružaju informacije o vaspitanju dece. Sve one mogu poslužiti roditeljima kao pomoć na putu roditeljstva. Ja sam neko ko voli da potraži odgovore na pitanja koje me baš interesuju. Dok sam još bila na fakultetu čula sam o Montesori pedagogiji. Zainteresovala me je zbog načina na koji je predstavljeno vaspitanje, a koje je meni kao studentu druge godine Učiteljskog fakulteta bilo strano. Montesori pedagogija je usmerena na dete, i na prilagođavanje okoline detetu, a ne na prilagođavanje deteta okolini, kako se u tradicionalnom vaspitanju mislilo. Nakon toga sam dalje čitala literature Marije Montesori i bila impresionirana, rezultatima do kojih je ona došla. Nakon fakulteta pohađam Montesori kurs, jer sam kao i svi ostali bila oduševljena decom koja se igraju samostalno ali i sposobnošću dece mlađeg uzrasta, za koju nisam znala da je moguća, budući da sam ja učila o deci od 3. do 7.godine. Postoje i oni koji vide negativnu stranu ove pedagogije ali ja za decu od 1 do 7. godine ne vidim ni jednu lošu stranu. Ako pričamo o deci i razvoju njihovih sposobnosti. Kako bih se upoznala sa razvojem deteta od rođenja, odlučila sam da pročitam knjigu Montesori od početka. A ubrzo nakon čitanja knjige rešila sam da svoje impresije proverim i u praksi. Navešću vam samo neke od njih: Deca već od godinu dana zapažaju ono što mi radimo i mogu da ponove osnovne radnje (bace đubre u kantu, stavljaju štipaljke u korpu, vade i vraćaju stvari u orman...). Nakon prve godine deca pokazuju interesovanje za samostalno hranjenje a vrlo brzo i za oblačenje. Naše je samo da ih ohrabrujemo i organizujemo aktivnosti koje su za decu podsticajne. Radnje koje pokazujemo deci i koje želimo da usvoje treba da pokazujemo sporije i na jednostavan način. Decu treba što više izložiti prirodi jer putem čula otkrivaju svet. Razvoj govora utiče na razvoj inteligencije kod dece. U ovoj knjizi sam takođe pronašla odgovore na pitanja: Kako da pripremim podsticajnu sredinu za razvoj deteta od rođenja do 3. godine? Zašto je važna sredina i kako to utiče na decu? Kako postupati tokom učenja dece da se sama hrane, oblače i privikavaju na nošu? Zašto je toliko važna veza ruka-mozak? ( jedna od najbitnijih otkrića do kojih je došla Marija Montesori) Koje su igre i igračke podsticajne za decu? Kako puzanjem razvijati bolju koordinaciju? I konačno, ono što verujem zanima mnoge roditelje, kako razvijati volju? Ovu knjigu preporučujem svim roditeljima, vaspitačima i dadiljama koji žele da se upoznaju i rade na dečijem ranom razvoju. Knjigu možete poručiti ovde:

Kako pripremiti dete za školu?

Svaki roditelj želi da dete od početka školu shvati ozbiljno. Međutim to ne bi trebalo da znači da ćemo ga plašiti učiteljicom/učiteljem kao u dečijoj pesmi Bole, Bole. :) Najjednostavnije objašnjeno škola je mesto gde se uči da se čita, piše i računa. Ukoliko imate prvaka to je za početak dovoljno. Nakon toga recite mu da će u školi naučiti mnogo zanimljivih, korisnih i smešnih stvari. Treća stvar je objasniti detetu ko je učiteljica i šta ona radi. Ne zaboravite da im navedete i ostale zaposlene, jer svi zajedno čine školu. Decu će naravno najviše obradovati da tamo ima drugara sa kojima će se igrati. Obavezno im napomenite da su to deca istih godina i da svi isto prvi put idu u školu. To će im mnogo olakšati polazak. Ukoliko dete pozitivno reaguje na polazak u školu možete mu pričati o organizaciji časova, a ukoliko ne ostavite to učiteljici/ učitelju. Kako dete doživljava školu, kao i ono što želite da im isprišate o školi najbolje ćete postići u igri Škola, gde je dete učiteljica/učitelj a vi dete ili obrnuto. "Neka deca imaju strah od škole i zato je potrebno sa njima pričati i videti zbog čega se javlja taj strah. Osim navedenih opisa pričajte im o svom polasku, svojim školskim danima, učiteljici/učitelju i drugarima. Ne navodite negativna iskustva ali i ne pričajte im da je škola jedno super zabavno mesto. Najbolje je da budete realni i jasni, sa dozom optimizma." Škola nije mesto gde će neko dete naučiti pameti niti mesto gde džaba ideš. Za one pomalo uplašene ali i za svako dete preporučujem muzičku numeru Bole, Bole: Knjigoljupci će biti oduševljeni kakvu knjigu sam pronašla: Škola za vukove je knjiga koju možete čitati deci koja se pripremaju za polazak u školu ili pripremni predškolski program. Kao i deca i Vučko polazi u školu. Međutim to nije obična škola već škola za vukove. A ta škola je sušta suprotnost pravoj školi: Iz straha kako će se dete snaći ako je drugačije roditelji brzopleto donose zaključke, međutim ova priča ima srećan kraj: Knjigu Škola za vukove možete poručiti ovde.

Kućica na drvetu, obavezan deo svakog detinjstva

Deca najbolje rastu i razvijaju se u prirodi. Dete koje danas ne ume da se popne na drvo, sutra može imati problem sa pisanjem u školi. Deca instiktivno pokazuju želju da se penju, i to veoma rano. Međutim to nekada nije bezbedno. Što se tiče mog mišljenja, uvek sam za penjanje i često ponavljam onima koji su bojažljivi: "Dete koje ne ume da se popne na drvo sutra neće znati da piše u školi." Zašto je dobro da se deca penju: Razvoj fizičkih sposobnosti: Jačanje mišića ruku i nogu Razvoj fine motorike: Koji prethodi pisanju Prevazilaženje prepreka: I traženje drugih načina za rešenje "problema" Razvoj logičkog razmišljanja Razvoj mašte i kreativnosti... Kako to postići a da bude bezbedno za decu: Nakon što dete prohoda, počinje polako da se penje uz stepenice. Prvo uz pomoć vaše ruke a zatim i samostalno. Veoma brzo će pokazati inicijativu i da se penje na zidiće i sprave u parku. Probajte da ih što manje zaustavljate. Budite pored njih tako da možete brzo reagovati ako padaju, a sa nekih manjih uzbrdica će uvek moći da padaju, a da se ne povrede ozbiljno. Sem svih pomenutih razvoja, deca treba da nauče da se dočekaju na ruke, a to će naučiti samo ako padaju i ustaju. Dobra vest je da deca od 1.godinu čak i da pokažu interesovanje da se popnu na drvo neće uspeti. :) Ako mene pitate, smatram da je penjanje na drvo glavno obeležje srećnog i zdravog detinjstva, zato me je i privukao naslov ove knjige Propolisbooka: Kućica na drvetu od 39 spratova. "Dečija mašta može svašta", je glavna poruka ove knjige a u njoj možete pročitati: - O avanturi dva dečaka Endija i Terija - Šta se krije u dečijoj kući od čak 39 spratova - Kako se snaći u neprilikama? - Kako deca koju puštamo da razviju maštu, rešavaju problem nestanka sveta? *Knjigu preporučujem i roditeljima i ljubiteljima dečijih knjiga, jer sadrži ozbiljnu istinu o dečijem svetu. Knjigu možete poručiti ovde. Preporuku imate i od Marije ( 8 godina) koja se od 3. godine pentrala po granju i drveću. I sama je na "njenom drvetu" Albicija, znala da sedi i mašta. Čitajte ovu knjigu zanimljive ilustracije, maštajte i uživajte u zdravom detinjstvu! :)

Šta možemo ponuditi deci tokom putovanja, a da nije telefon

Kreće lepše vreme i vreme izleta. Ovome se raduju i roditelji i deca, jer se deca najbolje ali i najlakše razvijaju u prirodi. Jedna od situacija koja nam je teška je kako zabaviti dete na putu do izleta. Postoje razni razlozi zašto deca negoduju u vožnji. Tada možemo pribeći davanju telefona, i možda to i ne izgleda strašno, ali deca tada propuštaju priliku da upoznaju svet i da se povežu sa vama. "Pre putovanja isplanirajte vožnju: obezbedite vodu, keksiće, sendviče i voće. Iako neka deca vole da spavaju u kolima, postoje ona koja se dodatno uznemire, te vodite računa da budu naspavana i odmorna." U mlađem uzrastu je dovoljno poneti omiljenu igračku ili neku koja će detetu pružiti zabavu za prste. Ukoliko je u pitanju duže putovanje, a vaše dete je od onih koji ne spavaju tokom putovanja ne morate im dati odmah igračku, već je pokažite kao vid iznenađenja. U starijem uzrastu, deca mnogo vole da gledaju gde prolazite, i možete to iskoristiti za mnoge razvoje: opažanja, govora, početnih matematičkih sposobnosti... 2 igre koje sam zapazila da deca vole su: 1. Šta vidiš: Ovu igru počnite tako što će dete posmatrati i govoriti vam šta vidi. Kada mu ova igra dosadi, vi pogledajte napolje i uočite jedan predmet (predmet treba da bude blizak detetu). Zatim neka dete uz pomoć asocijacije pogodi o kom predmetu je reč. 2. Šta čuješ: Ova igra je posebno zanimjiva ljubiteljima prevoznih sredstava, ali može se igrati i sa drugim zvukovima, koje možete proizvoditi i vi. Učenje simbola: Vreme putovanja možete skratiti učenjem simbola automobila i saobraćajnih znakova. Osim zabave, ovo je odličan način učenja pravila u saobraćaju, kroz igru. Za početak je dovoljno da im pokažete 2,3 automobila/ saobraćajna znaka, a vrlo brzo će deca biti zainteresovana da saznaju više. Ne zaboravite da im napomenete pravila ponašanja svih učesnika saobraćaja, kao i zašto je to važno. Moj omiljeni trik za duža putovanja je čitanje knjiga. Posebno je efektan kada smo već sve videli i čuli. Knjige koje ćete poneti birajte zajedno sa detetom. Navešću vam neke od njih koje su nam bile zanimljive, ali i pokretale nas da maštamo i smišljamo ideje za nove igre: Zakotrljajmo točkove: Ova knjiga je pogodna i za najmlađi uzrast: stranice su tvrde, a rupice na svakoj strani omogućavaju deci samostalno listanje. Ova knjiga će dete upoznati sa karakteristikama prevoznih sredstava, a mi smo je nosili na svako putovanje. Nakon mnogo listanja i čitanja smislili smo i zagonetke koje su deca rado pogađala. Moj tekst o ovoj knjizi možete pročitati ovde. Ukoliko želite da kupite ovu knjigu pogledajte ovde. 2. Hajde da brojimo zajedno: Njie velika tajna da se deca upoznaju sa brojevima beskonačnim prebrojavanjem predmeta. U ovoj knjizi deca imaju zadatak da prebrojavaju ono što je najdraže u dečijem svetu, životinje. Knjiga je namenjena najmlađem uzrastu. Igre koje sam smišljala nakon čitanja ove knjige možete pročitati ovde. Ukoliko želite da kupite ovu knjigu pogledajte ovde. 3. Veoma gladna gusenica: Kako nastaje leptir? Ova divna i šašava priča o gusenici koja jede sve pred sobom će nasmejati decu. Njihovo iznenađenje da od jedne gusenice može da nastane leptir je neprocenjivo. Ova knjiga mi je jedna od omiljenih dečijih, i moj tekst o ovoj knjizi možete pogledati ovde. Ukoliko želite da kupite knjigu pogledajte ovde. 4. Zelena gusenica: Priče o gusenici i leptiru nikad dosta. Ova knjiga je o pomalo zbunjenoj gusenici koja ne zna šta bi jela. Rimovani stihovi će zabaviti decu i razvijati njihovu pažnju. Rupice na svakoj strani su idealne i za mlađi uzrast, jer im je olakšano listanje, a i deluje zanimljivije. Igre koje smo igrali nakon čitanja ove knjige možete pogledati ovde. Ukoliko želite da kupite ovu knjigu to možete uraditi ovde. 5. Magarac trapavac: "Išao sam putem magarca sam sreo nije bio ceo..." Ovim stihovima počinje knjiga koju smo poslednju pročitali na putovanju. Dečije knjige su sve samo ne neozbiljne. U njima ima veoma važnih lekcija opisanih na genijalan za decu razumljiv način. Ukoliko želite da decu od malena naučite da je u redu biti drugačiji pročitajte im ovu knjigu. Ukoliko želite da poručite ovu knjigu pogledajte ovde. Još preporuka knjiga možete pročitati u ovom tekstu:

Tajanstvene lutke, knjiga za decu

Igranje lutkama su igre koje deca obožavaju. I nije ni čudo, one im pomažu da izgrade svoj svet u kojem imaju slobodu da budu ono što jesu - deca. Igre uloga su itekako bitne za razvoj dece ali da li su bitne i za razvoj veštica!? "Igre lutkama karakteristične su za predškolsku decu. Međutim tu odluku treba da prepustimo deci. Jer nema lepšeg osećaja nego kad vidite da se dete samostalno igra i smišlja svoju igru." Kako iskoristiti lutkice sa starijom decom možete pogledati u ovom tekstu: Preporuka knjiga za školsku decu: Ovog leta naišli smo na veoma zanimljivu knjigu čiji nas je i naslov odmah privukao Ratovi Veštica. Ratovi veštica - One nisu veštice na koje smo navikli. One su devojčice, obučene u haljine(osim jedne koja ni ne zna da je veštica i nosi farmerke), nemaju šiljate noseve, šeširi nemaju šiljati vrh, imaju osobine devojčica i ponekih odraslih ljudi...i takmiče se u Ratovima veštica. Mariji se ova knjiga baš dopala (iako jedno vreme nije tražila da joj čitam knjige) a moj tekst o ovoj knjizi možete pročitati ovde. Ukoliko želite da kupite ovu knjigu to možete učiniti ovde. Kraj Ratova veštica se naravno završava tako što pravda pobedi. Ali... 2. Tajanstvene lutke - Nisu svi zadovoljni što je Pegi Vrdopras postala glavna veštica i vlada Cevozemljem. Šta se dešava kada Felisiti Šišmiš i njena prijateljica Egi Kopito zavladaju? Gde je nestala Pegi? Da li će Veja Smaštica i Flafenofora Kotilić rešiti misteriju Tajanstvene lutke? Ovo su neka pitanja koja su mučila Mariju, kada smo počeli da čitamo ovu knjigu. Ukoliko želite da kupite ovu knjigu to možete učiniti ovde. "A da li postoji nastavak i ove knjige? ", bilo je Marijino (8 godina) pitanje kada smo stigle na pola knjige. Nisam bila sigurna, i iskreno mislila sam da ne, kad ono na kraju knjige nas je dočekalo prijatno iznenađenje:

Božićni običaji, jednostavne aktivnosti

Svi praznici imaju zajednički cilj da porodica bude zajedno u miru. Međutim svako od nas ima drugačije običaje. Kao roditelji se naravno trudite da pokažete detetu i naučite ga onom najboljem. A ono najbolje su ljubav i sigurnost. U zavisnosti od toga odakle smo svi imamo drugačije običaje. I uz veliko poštovanje se treba i ophoditi prema njima. Jer sam sigurna da svi imaju isti cilj osećaj ljubavi i pripadnosti, a to ne može biti loše. Međutim, svesni smo da nekome ovi dani nisu laki, već od žurbe da se sve stigne i uradi, ali i same euforije oko nas zaboravljamo važne stvari i dopuštamo da nam novogodišnji i božićni praznici izazivaju stres. Kao i u ostalim danima, udahnite i razmislite šta je najbolje za vašu porodicu. Bez svega možemo, ali bez smeha i ljubavi nikako. Stoga prisetite se šta je vas činilo srećnim kada ste bili deca, i šta je ono što biste voleli da vaša deca pamte kada se sete novogodišnjih i božićnih praznika. Navešću vam jednostavne aktivnosti koje vam mogu pomoći da unutar porodice smislite svoje običaje: Slušanje muzike - Prva i jednostavna aktivnost koja će vas opustiti i navesti na uživanje u porodici tokom ovih dana je upravpo muzika. Dečija, božićna, novogodišnja, za ples...pustite glas, igrajte...pokažite deci šta je prava i istinska sreća. 2. Pravite poslastice - Iako se svakodnevno trudimo da pripremamo zdravu hranu za porodicu ove poslastice imaju drugačiju namenu. U zavisnosti od uzrasta dece izaberite kolač koji ćete praviti. Neka vam fokus bude na zbližavanju sa detetom. Ukoliko mislite da bi vam to izazvalo dodatni stres, isplanirajte i zaštitite kuhinju, ali i imajte na umu da će nešto iskrnuti. Međutim veoma često je upravo ova aktivnost čije ukuse i mirise pamtimo iz detinjstva. 3. Gledajte crtane filmove - Iako pišem o Igrama bez telefona, ja ne mislim da deca ne treba da ne gledaju crtane filmove uopšte. Naprotiv kao i od okoline, i iz crtanih deca mogu saznati o svetu, iz ugla super junaka ili pojmova koji su bliski deci. (životinje, igračke) 4. Čitanje knjiga - Ali odmah uz crtane filmove navodim vam i čitanje knjiga za decu. Još jedna aktivnost koja smiruje, podučava i nudi magiju. Kako u ovim praznicima ima onog što deca ne vide, tako i knjiga razvija maštu kod dece. Knjige za decu koje čitate na Božić ne moraju da pričaju o ovoj temi. Navešću vam neke knjige koje sam primetila da deca vole i da imaju pozitivan uticaj ja njih: Neću da perem ruke, Toni Ros Mala princeza je devojčica kao i sve ostale. Ona upoznaje svet oko sebe i žuri da to sazna. U njenim dugodovštinama je prate njeni kućni ljubimci kuca, maca i igračke. Na koji način njena porodica uspeva da izađe na kraj sa njenim nestašlucima je svakako ono što treba da pročitate i vi i vaše dete!? ;) Knjigu možete poručiti ovde. Ukoliko želite da pročitate koje smo igre smislili uz pomoć ove knjige, pogledajte ovde. Neću da idem u krevet, Toni Ros Svaki roditelj koji je čuo ovu rečenicu zna koliko ona može da oteža komunikaciju sa decom. Ali ponekad deca žele da nam poruče šta ih muči. Neću da idem u krevet može uspešno da se reši uz jednostavne trikove koje nam nudi ova knjiga. Ovu knjigu možete poručiti ovde. Kako smo mi pričali o strahovima koji se javljaju pred spavanje možete pročitati u ovom tekstu. Tigar u mojim rukama, Žanet Milde i Sabina Rosen Najbolje što možete pokloniti deci je igra sa životinjama. Ukoliko ste u mogućnosti kućni ljubimac je savršeni poklon. Ono što nije dobra strana ovog iskustva je uginuće najdražeg ljubimca. Međutim, koliko god nama izgledalo teško ovo iskustvo priprema dete za neminovne gubitke u životu, i detetu trebe dopustiti ovo osećanje. Ono što mi možemo uraditi je da sprovedemo dete kroz teške emocije. Uz prave reči i masažu ova knjiga nam nudi odlične savete razumljive deci. Knjigu možete poručiti ovde. Još igara za smirenje i opuštanje dece možete pročitati ovde. Najgora deca na svetu, Dejvid Valijams Ko su najgora deca na svetu? Kako se ponašaju i kako da rešite naizgled nemoguće probleme sa malo starijom decom, možete pročitati u ovoj knjizi. A posle nje ćete čvrsto zagrliti svoju decu i rešavati svoje "probleme" natenane. :) Knjigu Najgora deca na svetu možete poručiti ovde. Moj tekst o ovoj knjizi možete pročitati ovde. Ratovi veštica, Šibel Paunder Devojčice ne retko vole i ovu ulogu - veštica. Međutim ovo nisu klasične veštice, već devojčice "veštice" u ovom našem savremenom svetu. Veoma zanimljiva knjiga za ljubitelje zamiljive priče, neočekivanih dešavanja i razvoja mašte, za stariji uzrast. Knjigu Ratovi veštica možete poručiti ovde. Mojoj sestričini Mariji se ova knjiga veoma dopala, a i meni stoga sam i o njoj pisala na svom blogu. I na kraju ne treba sve da isplanirate, pustite i decu da iskažu svoje želje i osećanja, i zajedno gradite uspomene vredne pamćenja.

Recitacije za decu, razvoj govora

Neka deca i sa 6 godina ne znaju da pravilno izgovaraju š, lj, r...Kako sam i ja bila jedno od te dece, prenosim vam način koji je meni pomogao. Zahvaljujući logopedu sam veoma brzo savladala govor. Uz pomoć recitacija za decu. Ono što roditelji mogu uraditi kako bi se dete pravilno razvijalo je: Okružite dete knjigama od malena ( Čak i samo listanje knjiga, razvija finu motoriku, a razvijena fina motorika je povezana sa govorom) Pevajte im dečje pesmice, uspavanke i rimovane stihove ( Ide bubamara, taši taši tanana...) Pričajte sa njima, opisujte im okolinu i oponašajte glasove iz prirode Naučite ih bar jednu recitaciju (Ukoliko im se sviđa učenje recitacija nastavite sa ovom aktivnošću) "Svako dete trebalo bi da bude upoznato sa našim piscima za decu poput Zmaja, Duška Radovića, Ljubivoja Ršumovića, Dragana Lukića, Desanke Maksimović..." Još smernica za razvoj govora, kao i jednostavne igre za razvoj motorike možete pronaći u mom e-booku Igre bez telefona: Predlozi recitacija za decu, kako razvijati govor kod dece: Ja sam prvo krenula od dečijih pesmica i Mihajlu se mnogo svidelo: Zatim sam prešla na recitacije koje smo izvodili zajedno, i evo jednog snimka recitacije Jovana Jovanovića Zmaja: Da liste znali? Nikola Tesla je prevodio Zmajeve pesme na engleski jezik. Osim razvoja govora, deca učenjem recitacija: bogate rečnik, upoznaju svet, uče veštinu izražavanja, razvijaju logičko mišljenje... Dalje probajte da dete samostalno izvodi recitaciju: Predlog kratke i rimovane pesmice, mi smo izabrali Taram, baram, beca - Duška Radovića: I za kraj pouka: Mihajlu se mnogo svidelo recitovanje dečjih pesmica, jer sam ja bila fokusirana na razvoj, a ne na pravilan izgovor glasova, tako da je izabrao da recitovanje pesmica, izvodi sa knjigom u ruci, kao da čita: