Stručni tekstovi za roditelje

U

Od koga deca danas uče?

Od koga deca danas uče?

Deca se najbolje razvijaju u periodu od 1.do 7. godine. U tom periodu svaki roditelj ima dovoljno vremena da se priseti svog detinjstva, greši i sazna nešto novo, što mu može olakšati izazove u roditeljstvu. Međutim i dalje nam izgleda da su nečija deca bolje vaspitana, a da se neki roditelji bolje snalaze u ulozi roditelja. Ko su dečiji prvi učitelji? Dečiji prvi i najvažniji učitelji su one osobe sa kojima dete ima prve kontakte. Najčešće su to roditelji. Uloga roditelja podrazumeva da preuzmeš odgovornost za svoje postupke, kako bi se dete pravilno razvijalo, a ti gradio odnos sa njim. "Dobar odnos sa detetom će vam značiti tokom celog života, ali će detetu pomoći da prepozna dobre odnose i gradi ih sa drugim ljudima. Zato je tako važan." Postoje dobri i manje dobri učitelji, i koliko god vama kao roditeljima zvučalo nepravedno, i jedni i drugi su potrebni detetu da bi grešilo i naučilo. Hajde da ukratko vidimo od koga to sve dete danas uči. Dobri učitelji: Roditelji - oni koji su imali dobro vaspitanje kao i oni koji su spremni da se menjaju i uče o svom detetu. Medicinske sestre vaspitači, diplomirani vaspitači, učitelji - Osobe koje su učile o deci i dečijem razvoju. Okolina - bilo da je to rodbina, ljudi koje povremeno viđate ili ljudi u prolazu...deca pokazuju želju da od svakog nauče po nešto. Deca - I vršnjaci i deca različitog uzrasta su oni od kojih deca vrlo rado uče. Ovo iskustvo je veoma korisno, jer se deca susreću sa osobama koje su iste/slične kao oni. Zabavni programi - Postoji još uvek program na televizoru i internetu, koji može biti koristan i od koga dete može da uči. Kako su deca, uslovi i roditelji drugačijeg shvatanja, ostavljam vam slobodu izbora da sami odlučite šta i koliko ćete dopustiti svom detetu. Dobri programi su oni koji su razumljivi, koje dete ohrabruju da komunicira, da se pristojno ponaša ali i dalje kao dete. Oni su vid odmora ili zabave. Postoje naravno i oni manje dobri učitelji. Zašto kažem "manje dobri"? Zato što treba da odustanemo od toga da ćemo u svakom trenutku moći da kontolišemo dete i okolinu. Naravno svako se trudi da dete neizlaže nepotrebnim stresnim situacijama. Nije dobro kada to ode u sasvim pogrešnu stranu prezaštićavanja. Na taj način sprečamo detetov razvoj. Neke situacije nećete moći da sprečite ali uvek ih možete detetu objasniti u skladu sa uzrastom. Tim situacijama pristupite što objektivnije ( sagledajte situaciju iz više uglova). Manje dobri učitelji su: Sve odrasle osobe koje ne žele da menjaju svoje stavove u korist pravilnog dečijeg i ličnog razvoja. Pre nego što naučimo decu moramo sami naučiti ko smo, šta želimo postići i čemu želimo da naučimo decu. Ovo ne znači da nećemo grešiti, ali moramo prvo upoznati sebe, dete kao i način na koji deca komuniciraju i uče. Greške se najčešće mogu ispraviti a vi ih iskoristite da iz njih učite ( i dete i vi). Osim roditelja postoje još najboljih učitelja za decu, a to su knjige i životinje. Ukoliko i sami pristupimo pozitivno knjigama, deca će želeti da saznaju i uče iz knjiga. Najbolje bi bilo da pokažete deci, da niko ne zna odgovore na sva pitanja, ali ih uvek možete pronaći u knjigama. Sa druge strane životinje su neko ko je blizak dečijem svetu, stoga su one veoma česti likovi u dečijim pričama. U knjizi Priče iz šume, opisane su situacije sa kojima se svako dete susreće: Ljutnja, verovanje svakom, laganje, trema, odvajanje od roditelja... Te situacije su prikazane jednostavno kroz doživljaje lisice, laneta, zeca, ježa, dabra... Deca će kroz slušanje ovakvih priča, moći da razumeju i uče o osećanjima. Naravno sva ta osećanja će doživeti i sami, ali vi bi trebalo da im pričate što više možete. I sama još uvek učim o sebi iz iskustva, knjiga ali i iz dečijih knjiga. ;)

Dete treba da se igra samo dobrim igračkama

Dete treba da se igra samo dobrim igračkama

Igračke su važan deo detinjstva. Tu su da ulepšaju i pomognu deci da ožive svoj svet i igru. Međutim sve češće se javlja rečenica, njega više ne zanima ni jedna igračka. Zašto je to tako? Igračke same po sebi nisu problem. Ukoliko malo bolje pogledamo sve igračke su potencijalno dobre i mogu pozitivno uticati na dete. Međutim u jednom trenutku dolazi do prezasićenja kod dece. Hajde da vidimo koji su najčešći razlozi: Igračka nije prilagođena dečijem uzrastu - Da bi dete moglo da upotrebi igračku treba da je potrebna njegovom razvoju. U suprotnom neće znati šta treba da uradi sa njom. U ovom slučaju ono je može ignorisati ili bacati, što nikako ne treba da znači da mu neće biti potrebna kasnije. Sklonite je na neko vreme. a zatim ponudite opet kad mislite da je dete spremno za igru. Detetu nije dozvoljeno da upozna igračku - Kada je dete uzelo igračku dopustite mu da manipuliše njome. Nemojte žuriti da objašnjavate i pokazujete. Možda je neće koristiti kako treba, ali ponekad oni smisle svoje igre jer imaju bolje ideje. Previše igračaka - Ova stavka može biti tačna ali i ne mora. Previše igračaka u kutijama, polomljeni delovi, sve igračke zajedno...možda nisu dobro rešenje. Ali ukoliko ih razvrstamo prema nameni ( životinje, plišane, kocke, slagalice...), interesovanju i učinimo da budu deci vidljivi, može biti dobar izbor. Ponekad je, u igri prevoznim sredstvima ili lutkama, potrebno više igračaka. Ovo ne važi za igračke na baterije, jer mnogo igračaka na baterije nije dobro za dečiji razvoj. Kad god možete birajte igračke koje pokreće dete (da misli) a ne baterije. Igračke zamenjuju potrebe dece - Dete će vam uvek svojim ponašanjem pokazati da nešto nije u redu, i da vas treba. U tim situacijama, mu nije potrebna igračka već vaše razumevanje i pomoć. Kada ispunite dečije potrebe, ona će bezbrižno nastaviti da se igraju. Da li deca mogu bez igračaka? Ovi razlozi nikako ne bi trebalo da vode u drugu krajnost, da detetu uskratimo igračke. Igračke jesu bitne, ali i vreme sa roditeljima, igra sa vršnjacima, igra sa prirodinim materijalima, je deci važno. Igračke nisu same po sebi svrha igre, već samo deo igre. U igrama u prirodi takođe neće biti potrebne. Dopustite deci da sama biraju kada i koliko žele da ih koriste. Igračke koje imaju druga deca, kao i svaka igračka koja se reklamira u medijima, svakako nije neophodna i vašem detetu. I za kraj koje su to "dobre" igračke? Svrha igračaka je da dopune i ulepšaju detinstvo. Posmatrajući decu i njihovu igru, oni i ne žele mnogo igračaka. Navešču vam nekoliko karakteristika, koje sam primetila da imaju igračke koje deca biraju: Igračke lepih boja. Jasne boje umesto pomešanih deci više privlači pažnju, i pozivaju ih i na smišljanje novih igara. Igračke koje imaju neki zadatak (slagalice, pokreni, povuci, složi, dodaj...) Igračke od kojih možeš da smisliš novu igru ( uglavnom igračke koje su geometrijskih tela: kocke, valjak, kupe...) Igračke za samostalnu igru ( slagalice, vozila, kocke, lutke...) Igračke koje im odrasli ponude. Mi i dalje imamo veliki uticaj na njih. Ukoliko im ponudimo igračke baš onda kada razumeju igre njima, možemo pokrenuti zabavu i nove ideje. Moje lično i profesionalno mišljenje se ne razlikuje mnogo od dečijeg. Ja uvek biram drvene igračke umesto plastičnih, igru prirodnim materijalima i igračke koje me vraćaju u moje detinjstvo ( slagalice, čigre, tetris...)

Zašto se deca brzo "zasite" igrama i igračkama koje im nudimo?

Zašto se deca brzo "zasite" igrama i igračkama koje im nudimo?

Kao neko ko se bavi decom i dečijim razvojem, znam šta je deci neophodno za pravilan razvoj. Iako reklame imaju veliki uticaj i na roditelje i na decu, ovog puta ću pisati o drugom razlogu. Sigurno ste primetili da deca posežu za stvarima iz okruženja koje nisu za igru. Delom je to jer vide da ih i mi koristimo, a delom jer one pokreću njihov dalji razvoj. Uvek se setim onog primera, gde je mama kupila trogodišnjem detetu globus, a ono ga je bacalo. Znači detetu je tada bila potrebna lopta, a ne globus. "Pratite svoju decu, i sama će vam pokazati šta im je potrebno." Deci nije potrebno mnogo stvari, igračaka... potrebne su im one prave, koje prate i podstiču njihov razvoj. Gde grešimo? Previše rano ili kasno deci, dajemo igračke, podstaknuti raznim reklamama i pričama okoline, da su sve igračke edukativne. (Npr. Slagalice, autiće na daljinski...) Deca imaju previše istih igračaka i delova, sa kojima se uopšte ne igraju. Sve igračke se nalaze u kutijama. Zašto je ovo problem: Da bi dete moglo da se igra, treba da ima razvijene određene sposobnosti i da zna kako te stvari funkcionišu, u suprotnom im ta igra/igračka nisu interesantne. Roditelji uporno pokušavaju da decu zainteresuju, ali bezuspešno. Dodatan problem nastaje kada na reklami čuju koliko je ta igračka dobra za dečiji razvoj ili kada vide da se drugo dete njegovog uzrasta igra sa tom igračkom. Međutim retko koja igračka može da uradi za dete ono što može roditelj koji se igra na podu sa detetom. Drugi problem je previše istih igračaka, koji prave nered ( i u sobi i u glavi deteta). Ukoliko dete voli autiće/lutke u redu je da ih ima dosta. Ali ukoliko primetite da im to remeti igru, sklonite ih. Navešću vam primer igara, kako možete podsticati dečiji razvoj bez remećenja svakodnevnice. Ovog puta sam izabrala 2 najčešće dečije igračke autiće i lutke. Igre autićima: U početku će dete biti impresionirano, pokretanjem vozila i točkova. Zatim ih možete ređati, spuštati sa tobogana...i ovde je u redu da ih ima više. Odvojite neko mesto koje će im biti garaža. Nju možete napraviti ili kupiti. Ukoliko kupujete vidite da ona ne bude sklopljena, nego da može da se rastavlja. Ubacite malo matematike: imenujte boje i prebrojavajte koliko imate autića. Napravite perionicu, za ovu igru biće vam potrebna plastična tacna na koju će se obavljati ova radnja. Zatim ponudite detetu male sunđere ili četkice. Pre nego što ih ostavite da se sami igraju, pokažite im kako se odvija pranje automobilom. Ne zaboravite da pokažete i brisanje auta, maramicom ili krpom. Sada na redu dolaze učenje simbola marki automobila, koji su deci baš zanimljivi. Osim učenja sa slike, pođite u šetnju gde će dete moći da vidi znak u stvarnosti i da ga brže zapamti. Igra sklapanja auta ili kamiona, upotrebom alata, je igra koja je takođe dobra za dečiji razvoj. Tek na kraju dolazimo do obrazovanja, crtanja i knjiga o prevoznim sredstvima. ( Ovo nije pravilo, vi svakako deci možete čitati zabavne priče o automobilima) Ja u igri sa decom uvek koristim knjige, slagalice, crtanje... koje su povezane sa temom koja decu zanima. Nakon svih igara, pročitali smo knjigu Prevozna sredstva koja su promenila svet. Cilj čitanja ove knjige mi je bio upoznavanje sa različitim prevoznim sredstvima, koji su uticali na prevoz danas. Kroz čitanje uvek slušajte dečije ideje koje nekada mogu da budu velike ideje kasnije. Možete detetu predložiti da smisli i nacrta svoje prevozno sredstvo iz mašte. Podstičite komunikaciju sledećim smernicama: Kako radi tvoje vozilo? Kako izgleda? Kuda ide? Koliko putnika može da preveze... Igre lutkicama: Imenovanje lutki Briga o njima: kupanje, spavanje, ishrana Kućica za lutke, možete je napraviti ili kupiti, u okviru ove igre pređite igre uloga i pravila ponašanja kod kuće. Češnjanje, kupanje...povežite sa njima. U starijem uzrastu, pokažite deci kako mogu skrojiti ili sašiti odeću za lutke. Ove igre prate dečiji razvoj bez bespotrebnog gomilanja igara i igračaka, i osim reda u kući, deca duže osećaju radost u ovakvim aktivnostima.

Jedini način da decu stvarno odvojimo od telefona

Jedini način da decu stvarno odvojimo od telefona

Telefon kao i sam razvoj tehnologije, ne možemo zaustaviti. Međutim, postoji nešto što možemo da uradimo, a to je da dopustimo deci da imaju detinjstvo. Iako vam možda izgleda da detinstva danas nema i da su deca samo na telefonima, istina je da se i dalje trudimo da se to ne dešava. Iako se moj blog zove Igre bez telefona, ja se ne bavim kritikovanjem roditelja, već jednim mnogo lepšim, i po meni korisnijim delom, pisanjem o razvojnim igrama koje možete igrati sa decom, o vaspitanju kod kuće i o tome zašto je rani razvoj važan. Trenutno sam najaktivnija na Instagramu, gde možete pratiti moj rad: https://www.instagram.com/igre_bez_telefona/?hl=sr Moje mišljenje je takođe, da svako vreme nosi sa sobom izazove, te je i tako danas glavni izazov u roditeljstvu, kako rešiti neki "problem" bez zabavljanja deteta. Postoje 2 stvari koje vam mogu pomoći u tim situacijama: Dopuštanje dosade Smeh Dosada nije ni malo prijatno osećanje, ali je za dečiji razvoj neophodna. Sigurno se sećate one situacije iz svog detinjstva, roditelji rade, vama je dosadno izađete napolje i tražite drugare da se igrate. To je razvoj. Osetili ste dosadu, niko vas nije animirao, razmislili ste kako da prevaziđete taj osećaj i setili ste se drugara, kao najboljeg mogućeg izbora. Na isti način može i sada da bude tako. Pre svih igara (igre uloga, igre sa vršnjacima, društvenih igara...) treba dopustiti detetu da samo izabere igru/igračku. To je ono što pokreće njegov razvoj. Druga važna stvar je smeh. Sve manje je smeha, sve više ozbiljnosti, obraćanje na poteškoće na putu roditeljstva...koje su sastavni deo tog puta. Zaboravljamo jednu bitnu stvar, da je smeh najbolji lek za sve, i da deca najlakše uče kada je nešto smešno. Kada je nešto neobično i neočekino, u njima se javlja čuđenje da saznaju još malo više. Iz tog razloga sam ja odlučila, da Mariji zeka donese knjigu Smejalice, Bojan Ljubenović za Uskrs. U njoj se nalaze aforizmi za decu, o svakodnevnim situacijama, mami, tati, porodičnim odnosima, ukrštenica i asocijacije... Može se čitati nakon porodičnih okupljanja ili pre spavanja, kada je potrebna dodatna doza smeha. Osim knjige navešću vam još aktivnosti koje možete igrati sa decom: Igrajte uz muziku. Muzički predlog: Smeha dajte deci, Dragan Lukić Igra Nemoj da me imitiraš: Ponovite neku detetovu reč ili pokret, kako bi dete shvatilo šta treba da radi. Zatim mu recite: "Nemoj da me imitiraš". Kada mu se svidi igra, zamenite uloge. Golicanje, maženje u granicama dok dete to shvata kao šalu, vas može dodatno povezati sa detetom. Prisetite se nekih smešnih situacija i ispričajte ih deci. Deci je dodatno zanimljivo kada im ispričate neku smešnu situaciju iz vašeg detinjstva. Na taj način vi gradite poverenje između vas i deteta, jer će se u tom slučaju i dete setiti neke situacije, i podeliti je sa vama. U detinjstvu nije sve zabavno i smešno. Njega između ostalog čine dosta izazova, koja deca mogu da reše ukoliko im dozvolimo da pokušavaju i budemo pored njih kada im je potrebna podrška i pomoć. Smeh je mali ali važan začin, koji pravi veliku razliku u detinjstvu i roditeljstvu.

Da li i vi imate malog brbljivca? Imam sjajno rešenje.

Da li i vi imate malog brbljivca? Imam sjajno rešenje.

Komunikacija sa decom je veoma važna za razvoj govora. Međutim to ponekad može biti naporno. Postoji jedno rešenje za pričanje u kojim ćete uživati, i dete i vi. Priče postoje od kada i čovek. Prenosile su se od čoveka do čoveka, sve dok nisu zapisane. U modernom vremenu osim štampanih knjiga, postoje i elektronske knjige, koje ne treba mešati sa bezciljnim provođenjem vremena na društvenim mrežama. Iako mi nismo navikli, svaki vid prenošenja dobrih priča je značajan za nas. Zašto su nam značajne priče? Prenošenja iskustva Učenja novih stvari Od malena se kod dece trudimo da razvijamo govor. To je dobro jer smo shvatili značaj govora, komunikacije i ranog razvoja dece. Međutim to dalje daje rezultat da su deca puna priče što je ako pitate roditelje malo naporno, ali ako pitate mene koja pišem o dečijem razvoju odlično. Kako da nam ne bude naporno pričanje dece? Pre nego što vam napišem kako se možete igrati sa decom, želim da razumete nešto, to što dete pokazuje želju za pričanjem događaja, priča...je znak da napreduje dalje i da mu treba veći podsticaj. Kada razumete ovo biće vam manje naporno. Ali ukoliko to i dalje jeste, nudim vam jedan način za igru sa decom. Pročitajte jednu priču. Nakon čitanja priče, za početak možete da razgovarate o dešavanjima. Izbegavajte pitanja koja počinju sa, da li, jer ne vode ka razvoju komunikacije. Zatim možete prepričavati priču, da bismo saznali kako su je deca razumela i šta mogu da nauče iz nje. Neka vam cilj bude da ispunite detetovu potrebu za daljim razvojem mašte i kreativnosti. Najlepše priče iz celog sveta, Mala laguna Navešću vam primer kako možete razgovarati sa decom tj.kako sam ja radila prepričavanje u kućnim uslovima. Npr. Deci sam pročitala moju omiljenu priču iz knjige Najlepše priče iz celog sveta. 2. Zatim sam im postavljala pitanja o glavnim junacima, dešavanjima i osećajima koji prate junake. Nakon događaja pitala sam ih šta oni misle o priči i da li su se oni nekada osećali kao konj iz priče. *Kod prepričavanja je važno da prati redosled iz priče, ali izbegavajte da to bude doslovno prepričavanje. **Prepričavanje može biti slobodno gde dete vodi priču, i može biti sa izmenjenim krajem. S obzirom da sam radila sa decom starijeg uzrasta, bilo mi je važno da deci kažem da svi ljudi na ovom svetu imaju svoje priče, i da iz priča uvek možemo da naučimo nešto novo i upoznamo se sa decom celog sveta.

Velika tajna vaspitača koju roditelji treba da usvoje

Velika tajna vaspitača koju roditelji treba da usvoje

Da li se i vama čini da se vaspitači bolje razumeju sa decom? Delom to jeste jer su učili o dečijem razvoju, ali ima tu i drugi deo koji može da uradi svaki roditelj sa svojim detetom. Roditelj nije isto što i vaspitač, ali su i jedan i drugi važne osobe za dečiji pravilan razvoj i vaspitanje. Stoga je veoma važno da su na istom putu, da se dopunjuju i ne isključuje njihova saradnja. Sličnosti i razlike, navešću vam neke za koje smatram da bi roditelji trebali da razumeju: Roditelji su prvi i najvažniji učitelji deci, oni pružaju prve osećaje ljubavi i sigurnosti Ukoliko deca budu upisana u vrtić u jaslenom uzrastu, druge važne ličnosti su medicinske sestre vaspitači, koji se bave negom i razvojem dece u uzrastu do 3. godine Nakon treće godine se vaspitanjem bave roditelji i vaspitači zajedno, vaspitači su ti koji su učili o dečijem razvoju kroz teoriju i praksu, a roditelji su ti koji treba da prate i upoznaju svoje dete Razlika je u odgovornosti, roditelji imaju odgovornost za svoje dete, dok vaspitači imaju odgovornost za dete kao člana kolektiva Ni jedni ni drugi ne znaju i ne treba da znaju odgovore na sva pitanja, ili zajedno rade na dečijem pravilnom razvoju, u najbitnijim godinama dečijeg života. Kako uče deca? Dok vaspitači već znaju neke od principa kako deca uče, roditelji se kako deca odrastaju polako upoznaju sa tim. Jedan od principa je učenje od poznatog ka nepoznatom, od lakšeg ka težem, od prostijeg ka složenijem... Druga važna stavka o kojoj ću vam ovog puta pisati je povezivanje sadržaja ili jednostavnije, deca uče iz svakodnevnog iskustva i sveta koji ga okružuje. Navešću vam jedan primer, kako bi vam bilo jasnije. Npr. Deca obožavaju životinje. I za početak ih uvek upoznajemo sa izgledom i karakteristikama životinja iz njihovog okruženja. Ukoliko smo u mogućnosti odvedemo ih da vide i čuju te životinje. U zavisnosti da li ste u seoskoj sredini birate Zoološki vrt ili ulicu, park gde mogu videti mačke ili pse. Zatim im pročitamo priču o tim životinjama, izrecitujemo pesmicu ili pustimo neku muzičku numeru. Deca ponekad i sama oponašaju (ukoliko to ne urade onda im mi predložimo) životinje. Imitacija i pokreti raznih životinja su veoma dobre za razvoj govora, upoznavanje okoline, fizičkog razvoja... Učimo o tome koliko je važno da postoje te životinje i kako mi možemo da brinemo o njima. *Ovo se ne dešava istog dana, već to može trajati i mesec dana. Ovo je posao vaspitača i niko ne očekuje od roditelja da radi na ovaj način. Ali ovo itekako može da pomogne i roditelju i detetu. Naravno više onima koji nemaju mogućnost da decu upišu u vrtić. Jer na ovaj način direktno podržavate dečiji pravilan razvoj i povezujete se sa svojim detetom. Radeći kao dadilja, često sam u zavisnosti od aktivnosti, koristila knjige kako bi deci prikazala ono o čemu im pričam, na slikovitiji i zaniljiv način. Zatim sam završavala slagalicama i zadacima na tu temu, jer su slagalice idealan način da deca nauče analizu i sintežu slike (tj da rastave i sastave), pritom razvijajući logičko razmišljanje. Evo primera jedne knjige o životinjama: Slike sa farme, knjiga sa 5 slagalica koje su povezane sa pričom. Iza slagalica se nalaže i pitanja kojima podstičete decu na razvoj govora i komunikacije. Osim knjige slagalice takođe možete iskoristiti da smišljate nove priče, dajete imena životinjama... A slagalice su dobar izbor za porodične igre, opuštanje i povezivanje sa detetom.

Kako nas uspavanke povezuju sa decom?

Kako nas uspavanke povezuju sa decom?

Uspavanke su kratke porodične pesme. Iako su prvobitno nastale kako bi majke uspavale decu, postoji još mnogo razloga zašto ih treba govoriti deci. Uspavanke se sastoje od nežnih reči koje upućujemo deci. Pevamo ih bebama ali i starijoj deci. Uspavanke nam pomažu da: Umirimo decu Da ih upoznamo sa svetom oko nas Da im pružimo ljubav i sigurnost u naručju Da se povežemo sa njima kroz lagane stihove... U zavisnosti kako ih izvodimo deci podeliću ih u 3 grupe: Usmene (narodne) uspavanke - njih govorimo usmeno deci, ili smišljamo sami. Npr: MAJKA JOVU U RUŽI RODILA Majka Jovu u ruži rodila, ružica ga na list dočekala, bela vila u svilu povila, a pčelica medom zadojila, lastavica krilom pokrivala: nek je rumen k’o ruža rumena, nek je bijel k’o bijela vila, nek je radin k’o pčela malena, nek je hitar kao lastavica. SPAVAJ, SPAVAJ DUŠO MILA Spavaj, spavaj dušo mila ti si danas vrijedna bila, spavaj, spavaj luče moje umorne su oči tvoje. Trebalo je cvjeće brati malu macu okupati zeki trave načupati i kokama hrane dati. Spavaj, spavaj dušo mila ti si danas vrijedna bila, spavaj, spavaj luče moje. 2. Uspavanke uz muziku: Ove dečije pesme puštamo kada želimo da se deca umire ili pred samo spavanje. Uspavanka za mrava, Jelena Tomašević i dečiji hor Čarolija: 3. Uspavanke iz knjiga: Knjige su odličan saveznik u smirivanju pred spavanje. Iako sve knjige mogu da smire decu, izdvojiću vam jednu koja se meni posebno dopala. Uspavanka za miša, Jelica Greganović u izdanju Male lagune Ova knjiga ima prelepe ilustracije neprevaziđenog Boba Živkovića. Kada birate slikovnicu za decu, i to je važna stavka. Sama knjiga je napisana jednostavno, sa slatkim rečima upućenim jednom mišu. Kod uspavljivanja dece, veoma je važno da skrenete pažnju sa deteta (pogotovo ako ne želi da spava) a uz pomoć ove knjige, dete će poželeti da i samo učestvuje u uspavljivanju miša. Priča traje baš onoliko vremena, koliko je potrebno za dete mlađeg uzrasta. Veoma brzo će dete zapamtiti ove lake stihove i ponavljati ih. A ukoliko, kao i ja, rešite da čitate starijoj deci, nemojte se iznenaditi da će im upravo ova knjiga postati jedna od omiljenih: Deca svih uzrasta uživaju u vašem glasu, rečima i emocijama koje im upućujete. Koji god način da izaberete nećete pogrešiti. Ja vam kao vaspitač preporučujem da probate sva tri načina, kako biste se povezali sa svojim detetom.

Basne nisu za mlađi uzrast

Basne nisu za mlađi uzrast

Basne su kratke priče u prozi ili stihovima u kojima su likovi životinje sa ljudskim osobinama. Iako su priče kratke i u dijalogu, postavlja se pitanje da li su one stvarno za mlađi uzrast? "Dete koje čita danas, biće odrasla osoba koja misli". Deca od malena treba da budu okružena knjigama. Osim dobrobiti po razvoj govora tu su i razvoj mašte, kreativnosti i mišljenja. Većina roditelja je to shvatila i to je dobra stvar, međutim postavlja se pitanje, da li su baš sve knjige dobre za decu? Knjige za decu možemo podeliti: Po uzrastu - Najčešća podela je po godinama. Iako deca mogu čitati i knjige za malo stariji uzrast, tinejdžerske knjige nećemo čitati deci predškolskog uzrasta. Po nameni - U ovu grupu spadaju bajke, basne, recitacije... *Naravno postoje mnogo vrsta knjiga od zabavnih do enciklopedija i kako bismo otkrili koje detetu najviše prijaju, potrebno je da pratimo interesovanja deteta. Basne su veoma zanimljive priče gde su glavni junaci životinje. One su veoma bliske dečijem svetu i deca ih rado slušaju. Uz to basne su napisane u dijalogu te decu podsećaju na igre uloga. Sve navedeno su dobre strane basne. Međutim glavni cilj basne je pouka, koja je veoma je dobra za moralni razvoj dece predškolskog uzrasta. Ona je napisana na šaljiv i jednostavan način, ali kroz alegoriju koju deca mlađeg uzrasta ne mogu da razumeju. Zašto? Deca mlađeg uzrasta još uvek ne shvataju nameru zbog čega nešto radimo, već sve posmatraju na osnovu onoga što je učinjeno i što im može koristiti. Kada deci treba čitati basne? Veoma je nezahvalno napraviti granicu kada možemo početi sa čitanjem basni, ali bih vam kao vaspitač napisala savete koji vam mogu pomoći da podstaknete decu da razmišljaju, povezuju i da kroz basne upoznaju ljudsku ćud (lukavost, bezobrazluk, nasilnost ali i skromnost, dobrotu i upornost). Pročitajte što izražajnije priču. Oponašajte zvukove i glasove kako bi deca što bolje doživela radnju. Nakon čitanja pričajte sa decom o tome kako su oni doživeli basnu ( Koje životinje se pominju u priči? Šta se desilo na početku? Zašto je to uradila? Da li je uspela? Kako se osećala zbog toga? ) Cilj nam je da dete samostalno dođe do pouke i poveže je sa svakodnevnim životom. Napravite lutkice od papira, uzmite igračke tih likova ili neka deca budu junaci basne. Prikažite basnu na način koji deca izaberu jer tako razvijaju maštu i prikazuju svoje doživljaje kroz likove. "Kada deca samostalno dođu do pouke, basne su ispunile vaspitni momenat zbog koje su i napisane." Podeliću sa vama deo moje omiljene basne Cvrčak i mrav, i način na koji ja čitam deci kod kuće:

Da li bajke jesu ili nisu za decu?

Da li bajke jesu ili nisu za decu?

Velika prašina se digla oko toga da li su bajke za decu, ili ih uče pogrešnim i nepostojećim stvarima u životu. Bajke jesu za decu. Bajke su priče koje su pričane/deci od malena. U njima se pojavljuju likovi koje možemo povezati sa stvarnim životom ali i nepostojeći. Nepostojeći likovi su predstavljeni kao simboli prepreka koje se takođe mogu povezati sa onim što nam se dešava. Ipak najviše pažnje privlači glavni lik. Zašto smatram da bajke jesu za decu? Glavni lik se suočava sa preprekama koje pokušava da reši svojim vrlinama: mudrošću, snalažljivošču, dobrotom. Zabluda da "što si gori, bolje prolaziš, zapravo nije istina ali jeste moguća. Iz tog razloga razumem roditelje koji misle da ovakve priče nisu dobre. Dobre strane bajke: Prikazuje situacije koje se mogu povezati sa svakodnevnicom Uči decu da misle Uči ih vrlinama Uči ih da svaka akcija ima posledicu... "Bajke su i više nego stvarne - ne samo zato što nas uče da zmajevi postoje nego zato što nas uče da se zmajevi mogu pobediti." G.K.Chesterton Koje su mane bajke? Iako ja smatram da ih nema, pokušaću objektivno da pristupim ovoj temi. U zadnje vreme počeli smo da gledamo samo negativne stvari priča pa tako i bajki. Navodimo kako bajke uče devojčice da je cilj pronaći princa, udati se i živeti na dvorcu... Međutim bajke nisu pisane iz tih razloga. Bajke pomažu deci da razviju zdravu svest i uče ih da budu hrabri, veruju sebi i da krajnju odluku donose oni. Za koji uzrast su bajke? Iako je uzrast teško odrediti jer su deca drugačija, ukoliko čitate deci bajke oko treće godine, sigurno nećete pogrešiti. Bajke koje se čitaju deci ne trebaju biti ublažene već baš onako kako su napisane. Bajke ipak nisu svemoguće i teško da će jedna bajka naučiti dete sve o životu. Ali knjige upravo imaju tu ulogu da ponude deci više načina i da razviju sposobnost mišljenja svojom glavom. "Ako želite da vam dete bude inteligentno čitajte im bajke. Ako želite da bude jako inteligentno, čitajte im još bajki." Albert Ajnštajn Hajde da vidimo na primeru jedne bajke: Ivica i Marica U ovoj bajci otac se ženi ponovo. Što se dešava i u realnom svetu. Maćeha koja im nije majka ih ne voli. Deca ukoliko ne osećaju ljubav i pripadnost porodici se osećaju odbačeno. Iako deca nisu birala da budu ostavljena, dalje imamo prepreku u vidu zle žene, ishrane i poverenja prema nepoznatima... Ukoliko razgovaramo sa decom i odgovaramo im na pitanja. nakon pročitane bajke negativnih posledica neće biti. Glavni zadatak nas odraslih vaspitača, roditelja, psihologa, pedagoga... je da pripremimo decu za život, u čemu nam bajke i pomažu. Stoga ja ne bih decu lišavala slušanja o događajima iz bajki. Jedna takva knjiga je Kuća od medenjaka. Ova knjiga je upravo po motivima bajke Ivica i Marica. Ali malo drugačija. Po čemu? Glavni junak ove priče je dete/deca kojem čitate knjigu. Ona postavlja dete kao centralnu ličnost. Knjiga Kuća medenjaka, nosi dva veoma važna zadatka: Dete je aktivno kao glavni junak Dete ima izbor da donosi odluke, kako bi rešilo problem Ovo je velika tajna vaspitača, da deca obožavaju knjige gde su i oni aktivni učesnici a ne samo vaspitači. Druga dobrobit je da su deca pokrenuta da misle i donose odluke. Ova knjiga je neobična jer nema samo jedan kraj, već mnogo završetka, u zavisnosti od dečijih izbora. Podeliću sa vama, jedan deo iz knjige Kuća od medenjaka. Knjigu možete kupiti ovde.

Zašto volim Montesori pedagogiju?

Zašto volim Montesori pedagogiju?

Većina roditelja čula je za Mariju Montesori i to je dobro. Slaviti ženu koja je doprinela da saznamo o tome koliko je važan rani razvoj, manuelni rad i razvoj koncetracije kroz igru je najmanje što mi vaspitači, učitelji, pedagozi, roditelji... treba da uradimo. Kada sam krenula da radim sa decom, prva stvar koja mi je zasmetala osećaj da previše štitimo decu. Čuvaš ih da ne padnu, da se ne povrede nekim teškim predmetom, da ne dotaknu nešto oštro... Ovde ne pričam o bezbednosti koja je apsolutno nephodna. Navešću čest primer koji sam viđala kod roditelja: Dete vidi da roditelj koristi nož. Jednog dana kada je on ostao detetu na dohvat ruke, ono pruža ruke. Roditelj odmah uplašeno otima detetu nož i kaže mu da to nije za njega. Nož se potom sklanja od deteta do 7 godine. Tu propuštamo priliku da kod dece ohrabrimo samostalnost koji oni pokazuju veoma rano. Ta situacija mi je veoma smetala. Te sam preuzela odgovornost da naučim dete čemu služi nož i kako da ga bezbedno koristi. Istina dete od 2 godine, nema razvijenu finu motoriku i koordinaciju oko ruka, ali svakodnevnim vežbama možemo raditi na ova dva veoma važna razvoja. Za početak kada se desi da dete dohvati nož, obratila sam mu se ovim rečima: "Želiš da mi pomogneš, hajde da to uradimo zajedno?" Dete dobija priliku da učestvuje i to ga smiruje. (suprotno od otimanja noža) Sledećih puta sam sama ponudila da mi pomogne. Kasnije sam nudila mali nož (koji nema oštre ivice) za mazanje nekog namaza. Dete opet dobija priliku da samo sebi spremi doručak. Usput sam objašnjavala postupak sečenja mekšeg voća, npr.banane kako bi dete što više razvijalo mišiće ruku, koordinaciju oko ruka... Obavezan pribor: daska, nož i posuda gde se stavlja voće. Ukoliko je voće koje se pere, prethodno uraditi i to zajedno sa detetom, a zatim dete samo. Glavna rečenica u Montesori pedagogiji je upravo ova "Pomozi mi da uradim sam". I to sam se ja lično i uverila: deca zele da uče, da rade mi smo ti koji ih ponekad kočimo iz straha. Druga stvar je što mnoge stvari za koje deca mogu da urade sami, radimo mi za njih. Ako samo malo obratimo pažnju bebe skidaju čarapice, zatim patike i mnoge stvari mogu da urade sami. Takođe vrlo rano pokazuju interesovanje da odu do kante i bace đubre ili žele da postave sto. U nama se opet javlja ono naše tradicionalno vaspitanje kako je to posao odraslih a ne deteta. Dete je "malo". U ovim situacijama je potrebno dok su deca mlađa obratiti pažnju, na koji način obavljamo svakodnevne radnje. Radnje se rade polako i postupno. Deca uče imitirajući naše pokrete, stoga pažljivo držite posuđe i odlažite stvari na svoje mesto. Ovakvo razmišljanje ne bi trebalo da bude opterećenje za roditelja, nego poziv da zastane, uspori i da se seti, da je detetov rani razvoj ovde i sada, i da nema bitnije stvari od toga. Dopustite deci da pokažu interesovanje da samostalno jedu, oblače se...a zatim budite tu da im pomognete. Kada vidite da su savladali neku radnju, ili da su sposobni da je sami odrade budite spremni da sačekate pre nego što priskočite u pomoć. Iako dete nema cilj da uspe ili pobedi nekog, zadovoljstvo koje oseća kada uspe da odradi neku aktivnost je njegova najbolja nagrada. (Montesori pedagogija) I konačno ću vam u kratko navesti zašto ja volim Montesori pedagogiju: Zbog toga što je usmerena na dete, a ne na odraslog. Pomaže nam da decu uključimo u realni porodični život Ukazuje nam šta su i kakve treba da budu dečije igračke Podstiče roditelje da decu što više povezuju sa prirodom, svi najvažniji razvoji dece se dešavaju u prirodi ( fizički, razvoj čula, logičko razmišljanje, matematičke i govorne sposobnosti...) Ističe značaj muzike u razvoju dece Pokazuje nam da razvoj kreativnosti nije samo crtanje nego mnogo više od toga Koliko je bitno da su deca okružena ljudima, u ovom savremenom svetu... Ja sam zaista dosta stvari naučila iz Montesori pedagogije i veoma često se, u sadržajima koje objavljujem roditeljima, koristim znanjem koje sam stekla na Montesori kursu i čitajući Montesori literaturu. Poslednju knjigu koju sam pročitala je Montesori: Radosno dete, Suzan Mejklin Stivenson. Kao što već, sigurna sam da, znate ja sam diplomirani vaspitač za decu od 3 do 7 godina. O ranom razvoju sam čitala, učila na Montesori i Ntc kursecima, čitala u Montesori i Jesper Jul literaturama i konačno koristila u radu sa roditeljima i decom. Za razvoj dece ispod 3 godine sam počela da se interesujem kada sam radila kao dadilja (individualno sa detetom). Kao i na fakultetu prvo sam počela od knjiga o tom periodu, i poverenje sam poklonila Montesoriju zbog veoma pozitivnih rezultata koje sam postigla radeći na pažnji, koncetraciji, samostalnosti i razvoju sposobnosti i veština predškolskog deteta. Čitajući knjigu Radosno dete, učila sam: Koliko je važno okruženje bebe? Kako da podstaknemo osećaj sigurnosti i ljubavi kod beba Šta nam bebe poručuju i kako koristiti neverbalnu komunikaciju Zašto je bitno da ne požurujemo dečiji razvoj (puzanje, sedenje, hodanje) Koliko je povezan razvoj samostalnosti sa samopuzdanjem i razvojem samopoštovanja u kasnijim godinama... Knjiga je za razliku od možda nekih drugih knjiga za roditelje, napisana jednostavno i razumljivo za svakog roditelja. Ili baš onako kako i ja volim da vam pišem. Ja sam naučila dosta novih stvari o deci mlađeg uzrasta, šta je ono što je deci neophodno a to nikako nije ono što nam mediji i pomodarstvo nameću. Stoga je moj zaključak nakon čitanje ove knjige, da ne treba da težimo da nam dete bude srećno ili pametno, već radosno. Imate moju preporuku za ovu knjigu i možete je naručiti ovde.

Eksperimenti za predškolce

Eksperimenti za predškolce

Zašto je toliko bitna dečija igra? Jer upravo u igri deca imaju priliku da istražuju i upoznaju svet koji ih okružuje. Iako zvuči bezazleno upravo u tom istraživanju deca uče veoma važne stvari iz prirode i okruženja koje ih pripremaju za život. Uprkos tradicionalnom vaspitanju da deca treba da budu poslušna i da ih učimo objašnjavanjem, mi danas znamo da će deca naučiti samo ono za šta dobiju priliku da isprobaju sama. Zato kad god možete pustite decu da osete prirodne posledice neke radnje ( kao kada dopustite detetu da pipne topli čaj kako bi osetilo šta znači vruće). "Već od godinu dana dopuštajte deci da manipulišu predmetima, oponašaju radnje iz svakodnevnog života, uvide šta se dešava kada nešto bace, zgnječe... Ovo ne znači da im je sve dopušteno, već da dete mora da vidi šta se dešava da bi moglo da shvati kako stvari funkcionišu. Izuzetak su svakako radnje koje se tiču bezbednosti. Tu bih dodala onu čuvenu rečenicu savremenog roditeljstva, prilagodite prostor deci a ne decu prostoru." Šta su eksperimenti za decu? Osim tih svakodnevnih aktivnosti postoje i eksperimenti koje možemo izvoditi sa decom starijeg uzrasta (Uzrast 4+). Ti eksperimenti se mogu izvoditi sa decom, u svrhu sticanja znanja o zakonima fizike i hemije, ali na jedan jednostavniji način kroz igru. Deci neće ništa značiti ako im pričamo o formulama i zakonima ali ako im kažemo, hajde da otkrijemo da li će se led istopiti u vunenoj čarapi, to će ih pokrenuti na istraživanje. Pre izvođenja eksperimenata vodite računa da ste pripremili prostor, neophodan materijal i predvideli skoro sve što može krenuti "po zlu". ( sa decom nikad ne možete biti sigurni kojim tokom će se odvijati stvari). Navešću vam neke od eksperimenata koje sam ja izvodila u kućnim uslovima, a deci su bila veoma zanimljiva. 1. Papirni poklopac Potreban materijal: list papira, čaša, voda. Postupak: Napuniti čašu vodom, do vrha. Poklopite čašu listom papira i brzo okrenite čašu naopako. Pomerite dlan, papir drži svu vodu da ne izcuri. Tajna: Vazduh pritiska papir i drži čašu zatvorenom. (izvor: Kofa bez dna, Sanja Matijašević) 2. Kofa bez dna Potreban material: dve čaše, voda, cevčica za sok. Postupak: Jednu čašu napunite vodom. Zatim stavite cevčicu unutra. Poklopite cevčicu prstom kada voda uđe u cevčicu. Držite prst na cevčici i prenesite vodu u drugu praznu čašu. Tajna: Vazduh pritiska otvoren deo cevčice. Kada sklonite prst, vazduh vrši pritisak sa gornje strane i voda curi kroz cevčicu. (izvor: Kofa bez dna, Sanja Matijašević) 3. Džemper za Jetija: Potreban material: dve kockice leda, dva tanjira, vunena rukavica ili čarapa. Postupak: Stavite jednu kockicu leda na tanjir, a drugu u vunenu čarapu. Presavijte više puta čarapu, da led bude dobro umotan. Ostavite tanjire da stoje pola sata. Led se neće otopiti. Tajna: Vuna je materijal koji ne propušta toplotu. (toplotni izolator) Ona sprečava to da toplota vazduha pređe na kockicu leda i da se on otopi. 4. Vulkan: Potreban materijal: Čaša, soda bikarbona, sirće, posuda, prehrambena boja (crvena). Postupak: Postavite čašu u posudu. Zatim sipajte sodu bikarbonu, crvenu boju i promešajte. Na kraju polako sipajte sirće. 5. Otvori se cvete: Deca vole da otkrivaju svet. Kako pada kiša, gde su planete, kako raste cveće... sve im može biti čarobno ako se prikaže na malo drugačiji način. Materijal: Papir, flomasteri, makaze, tanjir, voda. Postupak: Nacrtajte cvet na papir i izrežite ga. Zatim savijajte latice jednu po jednu, u krug. Polako spustite cvet u vodu i posmatrajte kako se cvet otvara. Ideja plus: Možete napraviti i više cvetova u većoj posudi. Ova aktivnost smiruje decu a izgleda magično. Ove eksperimente izvodila sam sa decom iz više razloga, ali jedan od njih svakako jeste ekperimentisanje. Ja lično se nisam bavila time da im objašnjavam detaljnije zašto je to tako. Vi naravno možete da objašnjavate deci, ukoliko želite. *Ukoliko ste kao ja, i smatrate da je za razvoj predškolaca bitnije razvoj sposobnosti i veština a ne obrazovanje, onda vam svakako preporučujem da probate. Napomena: Niko ne zna odgovore na sva pitanja, i to je dobro deci i napomenuti, te ukoliko vas tokom izvođenja eksperimenata pitaju nešto što ne znate, slobodno im tako i recite. A zatim odgovore potražite zajedno, u knjizi ili na internetu. Ono što sam dobila ovim aktivnostima je zapravo mnogo više: razvoj saradnje, razvoj fine motorike, govora, komunikacije, strpljenja, znatiželju za saznavanjem i za daljim učenjem... Iz tog razloga su ovi eksperimenti deo moje nove knjige Igre za smirenje, opuštanje i povezivanje sa decom. Knjigu trenutno može naručiti zajedno sa e-bookom Ohrabrite dete da se igra bez telefona. na letnjem sniženju od 22 e (2500 dinara). Sniženje traje do 15.avgusta. Knjige možete naručiti klikom na naslov knjige i popunjavanjem kontakt forme ili mi pišite na e-mail: milicevicmilica90@gmail.com Sve u svemu obe knjige su o tome da deci dozvolimo da uče o svetu kroz prirodu, prirodne posledice i svojim tempom.

Kako smiriti decu?

Kako smiriti decu?

Ja lično, ovu temu, bih izdvojila kao ključnu u vaspitanju dece, jer bez smirenja ne može biti ni aktivnog pravilnog razvoja. U daljem tekstu ću vam opisati na šta tačno mislim kad kažem da decu treba smiriti. Nedavno sam pisala o ovoj temi da li decu treba smiriti ili smirivati? Ja mislim da deci treba pomoći da se smire, Smirivanje dece vikanjem, zastrašivanjem ili batinama, nažalost ne donosi nikakve dugoročne rezultate. Isto tako mogu se javiti negativne posledice i traume, kojima se ja kao vaspitač, u ovom tekstu neću baviti. Želim da Vam opišem situacije u kojima deci treba pomoći i kako im možemo pomoći da se smire. Smirivanje dece je proces, i sigurno se neće desiti preko noći, ali će doneti velike promene u razvoju vaše porodice i dece. Dobre strane razumevanja dečijeg razvoja su da ćete se opustiti (i dete i vi), smiriti i povezati sa svojim detetom. Pravilan razvoj i građenje odnosa sa detetom su ključne stvari roditeljstva. Za početak ću navesti situacije u kojima se deca uznemire: Kada je mama uznemirena Kada ljudi iz okoline imaju očekivanja od njih Kada očekujemo apsolutnu poslušnost Kada im ne dozvoljavamo da iskažu sve emocije Kada dobiju brata/sestru Kada potiskujemo agresivno i nasilno ponašanje iz straha da će i sami postati takvi Kada prebacujemo odgovornost na druge ( vrtić, bake i deke, ostale ukućane...) Odakle početi? Od sebe. I to ne samo zato što nas deca posmatraju. Odrasla osoba bilo da je to roditelj, baba, vaspitač, dadilja... uvek preuzima odgovornost za odnos sa detetom, jer je fizički i psihički dovoljno razvijena da može da razume situaciju i njome vlada. Dete u razvoju nema dovoljno razvijene delove mozga koji su povezani sa emocijama, i ono fizički ne ume da kontroliše situaciju. Zbog toga je sva odgovornost za ponašanje na odraslom. Dete će kroz iskustva koja prolazi naučiti da i ono ima odgovornost za svoje ponašanje. Zato je prva i osnovna stvar da majka odnosno odrasla osoba brine o sebi, svojim osećanjima i ponašanju. "Potrebno je celo selo da se odgaji čovek." Afrička poslovica Roditelji ne mogu sami. Svako ko je rešio da ne vaspitava dete tradicionalnim vaspitanjem mora se suočiti sa tim da je kod nas i dalje mali procenat ljudi koji razumeju, da vikanje, strah i ostale metode ne vode poštovanju deteta, njegovog razvoja i skladnog odnosa u porodici. Stari način vaspitanja potiče iz borbe moći ( ko je jači on se sluša) i na svu sreću sve više osoba koje rade sa decom shvataju da to nije pravi način vaspitanja. Ukoliko nemate podršku okoline uvek se posavetujte sa stručnim licima, iz oblasti koja vam je potrebna (vaspitač, psiholog, porodični terapeut, pedijatar, logoped...). Ipak najčešća situacija u kojoj je roditeljima potrebna pomoć i podrška je dolazak drugog deteta. Do juče mirno i poslušno dete pokazuje nepristojno ponašanje. Deca različito reaguju, u zavisnosti od uzrasta ali od našeg ponašanja. Nepristojno ponašanje dalje povlači agresiju od koje svi (čak i neka nedovoljno informisana stručna lica) beže. A mi odrasli bar znamo da se ne može pobeći od "problema", već ih treba konstruktivno rešavati. " Najveći strah roditelja sa kojima sam pričala na ovu temu , je da dete ne bude nasilno ili pak da ne doživi vršnjačko nasilje." I ma koliko da znam da nije to baš tako jednostavan zaključak, mogu da razumem zbog čega se roditelji tako osećaju. Radom na sebi postavljamo temelj za odnos sa detetom ali i razvoj sposobnog i samostalnog deteta odnosno čoveka. Istraživajući o ovoj temi nastala je i moja nova knjiga, koja simbolično nosi naziv Udahni i broj do 10: Zavirite u knjigu U kjizi ćete naći odgovore na pitanja koje su mi mame postavljale: Kako smiriti decu? Kako da nam dete ne bude agresivno? Šta moramo da uradimo kako bi deca znala da prepoznaju nasilje? Kako da dete bude poslušno? i jos mnogo nedoumica sa kojima se susreće svaki roditelj. Osim tekstova tu su i jednostavne, zabavne i edukativne igre i može ih izvesti svaki roditelj ili vaspitač/učitelj koji radi sa decom. Knjiga je nastala kao spoj znanja sa Učiteljskog fakulteta, dugogodišnjeg rada kao dadilja ( gde sam imala prilku da uvidim sa kojim se poteškoćama susreće svaki roditelj), Montesori i Ntc kurseva, literatura na temu dečijeg razvoja ali i razvoja i značaja porodice ( od kojih posebno izdvajam knjige i rad Jesper Jula). Promo cena knjige je: 15 evra (1700 dinara). Knjiga je u elektronskom formatu i možete je naručiti iz bilo koje zemlje, šaljem vam je u PDF formatu na e-mail adresu. Više o knjizi kao i kupovinu možete obaviti ovde.