Velika tajna vaspitača koju roditelji treba da usvoje
Da li se i vama čini da se vaspitači bolje razumeju sa decom? Delom to jeste jer su učili o dečijem razvoju, ali ima tu i drugi deo koji može da uradi svaki roditelj sa svojim detetom.
Roditelj nije isto što i vaspitač, ali su i jedan i drugi važne osobe za dečiji pravilan razvoj i vaspitanje. Stoga je veoma važno da su na istom putu, da se dopunjuju i ne isključuje njihova saradnja.
Sličnosti i razlike, navešću vam neke za koje smatram da bi roditelji trebali da razumeju:
Roditelji su prvi i najvažniji učitelji deci, oni pružaju prve osećaje ljubavi i sigurnosti
Ukoliko deca budu upisana u vrtić u jaslenom uzrastu, druge važne ličnosti su medicinske sestre vaspitači, koji se bave negom i razvojem dece u uzrastu do 3. godine
Nakon treće godine se vaspitanjem bave roditelji i vaspitači zajedno, vaspitači su ti koji su učili o dečijem razvoju kroz teoriju i praksu, a roditelji su ti koji treba da prate i upoznaju svoje dete
Razlika je u odgovornosti, roditelji imaju odgovornost za svoje dete, dok vaspitači imaju odgovornost za dete kao člana kolektiva
Ni jedni ni drugi ne znaju i ne treba da znaju odgovore na sva pitanja, ili zajedno rade na dečijem pravilnom razvoju, u najbitnijim godinama dečijeg života.
Kako uče deca?
Dok vaspitači već znaju neke od principa kako deca uče, roditelji se kako deca odrastaju polako upoznaju sa tim.
Jedan od principa je učenje od poznatog ka nepoznatom, od lakšeg ka težem, od prostijeg ka složenijem...
Druga važna stavka o kojoj ću vam ovog puta pisati je povezivanje sadržaja ili jednostavnije, deca uče iz svakodnevnog iskustva i sveta koji ga okružuje.
Navešću vam jedan primer, kako bi vam bilo jasnije.
Npr.
Deca obožavaju životinje. I za početak ih uvek upoznajemo sa izgledom i karakteristikama životinja iz njihovog okruženja.
Ukoliko smo u mogućnosti odvedemo ih da vide i čuju te životinje. U zavisnosti da li ste u seoskoj sredini birate Zoološki vrt ili ulicu, park gde mogu videti mačke ili pse.
Zatim im pročitamo priču o tim životinjama, izrecitujemo pesmicu ili pustimo neku muzičku numeru.
Deca ponekad i sama oponašaju (ukoliko to ne urade onda im mi predložimo) životinje.
Imitacija i pokreti raznih životinja su veoma dobre za razvoj govora, upoznavanje okoline, fizičkog razvoja...
Učimo o tome koliko je važno da postoje te životinje i kako mi možemo da brinemo o njima.
*Ovo se ne dešava istog dana, već to može trajati i mesec dana. Ovo je posao vaspitača i niko ne očekuje od roditelja da radi na ovaj način.
Ali ovo itekako može da pomogne i roditelju i detetu. Naravno više onima koji nemaju mogućnost da decu upišu u vrtić.
Jer na ovaj način direktno podržavate dečiji pravilan razvoj i povezujete se sa svojim detetom.
Radeći kao dadilja, često sam u zavisnosti od aktivnosti, koristila knjige kako bi deci prikazala ono o čemu im pričam, na slikovitiji i zaniljiv način.
Zatim sam završavala slagalicama i zadacima na tu temu, jer su slagalice idealan način da deca nauče analizu i sintežu slike (tj da rastave i sastave), pritom razvijajući logičko razmišljanje.
Evo primera jedne knjige o životinjama:
Slike sa farme, knjiga sa 5 slagalica koje su povezane sa pričom.
Iza slagalica se nalaže i pitanja kojima podstičete decu na razvoj govora i komunikacije.
Osim knjige slagalice takođe možete iskoristiti da smišljate nove priče, dajete imena životinjama...
A slagalice su dobar izbor za porodične igre, opuštanje i povezivanje sa detetom.