• Milica Milicevic

Neću da idem u krevet, dečji strahovi

Neću da idem u krevet, neću da se kupam, neću da delim, ne volim salatu, neću da se češljam... A sa kojim "problemom" se trenutno susreće vaša princeza?



U uzrastu od 3. do 6. godina ,intenzivno se razvija mašta i deca se lako poistovećuju sa likovima iz crtanih filmova i knjiga. U tom periodu se javlja i strah od mraka. Dete je pre spavanja preplavljeno svakodnevnim dešavanjima, i san doživljava kao gubitak kontrole (ima osećaj kao da ga ostavljate). Tada deca smišljaju izgovore poput: žedna sam, gladna sam, ima čudovišta...


U knjizi "Neću da idem u krevet" , Toni Ros na dobar način objašnjava kako se suočiti sa dečjim izgovorima: donesite im vodu, stavite ih na nošu, pokažite im da čudovište nije ni u ormanu ni ispod kreveta...ali obavezno smislite i neku šaljivu situaciju:





Aktivnosti koje sam ja radila na ovu temu:

  1. Pokažite razumevanje i prihvatanje njihovog straha, recite im da se sva deca nečega boje, ali da ste se i vi isto bojali mraka, kada ste bili mali.

  2. Nacrtajte strah (čudovište,pauka...) Docrtajte im neke smešne delove i pitajte ih, kako im sada izgledaju. Ovde možete dodati priču da čudovišta ne postoje. (Čudovišta ne postoje, ali strahovi postoje!)

  3. Sprej koji pomaže da se oteraju čudovišta - Čak i da postoje čudovišta, u našoj kuči im nije mesto. U bocu sa raspršivačem sipajte vodu. Zalepite uputstvo za korišćenje. Svako veče po 2,3 prskanja. Kada vidite da dete počinje da se oslobađa straha dodelite mu neku medalju za hrabrost.

  4. Stop čudovištu - Nacrtajte znak stop! i stavite ga na mesto koje izabere dete. I u ovom slučaju se dodeljuje medalja za hrabrost.


Reč, dve o strahu:

"Koliko god, nama izgledalo bezazleno, strah kod dece može biti veoma realan i jak. Ukoliko im samo kažemo da nema čega da se plaše, možemo samo produbiti strah. Pokažite im da ih razumete i postaknite ih da vam kažu čega se plaše, kako izgleda strah i gde ga osećaju."

Ako samo malo bolje pogledamo i mi odrasli možemo naučiti iz ove knjige, da su deca ipak samo deca (radoznala, žele da istražuju, nestašna i pomalo uplašena), i treba nam puno strpljenja sa njima, ali će sve doći na svoje mesto ukoliko ih za neke stvari pustimo da nauče iz svog iskustva. Taj način je teži ali je deci veoma korisna lekcija.


Ukoliko vam se svideo ovaj tekst, pogledajte i tekstove o drugim dečjim emocijama:


SREĆA https://www.igrebeztelefona.rs/post/kad-si-sre%C4%87an-kako-razvijati-emocionalnu-inteligenciju-kod-dece



TUGA https://www.igrebeztelefona.rs/post/5-jednostavnih-igara-kojima-mo%C5%BEete-smiriti-i-opustiti-decu-igre-kako-smiriti-decu-kroz-igru

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now