Kako smiriti decu?

Ja lično, ovu temu, bih izdvojila kao ključnu u vaspitanju dece, jer bez smirenja ne može biti ni aktivnog pravilnog razvoja. U daljem tekstu ću vam opisati na šta tačno mislim kad kažem da decu treba smiriti.

Nedavno sam pisala o ovoj temi da li decu treba smiriti ili smirivati?

Ja mislim da deci treba pomoći da se smire,

Smirivanje dece vikanjem, zastrašivanjem ili batinama, nažalost ne donosi nikakve dugoročne rezultate.

Isto tako mogu se javiti negativne posledice i traume, kojima se ja kao vaspitač, u ovom tekstu neću baviti.

Želim da Vam opišem situacije u kojima deci treba pomoći i kako im možemo pomoći da se smire.

Smirivanje dece je proces, i sigurno se neće desiti preko noći, ali će doneti velike promene u razvoju vaše porodice i dece. Dobre strane razumevanja dečijeg razvoja su da ćete se opustiti (i dete i vi), smiriti i povezati sa svojim detetom. Pravilan razvoj i građenje odnosa sa detetom su ključne stvari roditeljstva.

Za početak ću navesti situacije u kojima se deca uznemire:

  1. Kada je mama uznemirena

  2. Kada ljudi iz okoline imaju očekivanja od njih

  3. Kada očekujemo apsolutnu poslušnost

  4. Kada im ne dozvoljavamo da iskažu sve emocije

  5. Kada dobiju brata/sestru

  6. Kada potiskujemo agresivno i nasilno ponašanje iz straha da će i sami postati takvi

  7. Kada prebacujemo odgovornost na druge ( vrtić, bake i deke, ostale ukućane...)


Odakle početi?

Od sebe. I to ne samo zato što nas deca posmatraju. Odrasla osoba bilo da je to roditelj, baba, vaspitač, dadilja... uvek preuzima odgovornost za odnos sa detetom, jer je fizički i psihički dovoljno razvijena da može da razume situaciju i njome vlada.


Dete u razvoju nema dovoljno razvijene delove mozga koji su povezani sa emocijama, i ono fizički ne ume da kontroliše situaciju.

Zbog toga je sva odgovornost za ponašanje na odraslom.


Dete će kroz iskustva koja prolazi naučiti da i ono ima odgovornost za svoje ponašanje. Zato je prva i osnovna stvar da majka odnosno odrasla osoba brine o sebi, svojim osećanjima i ponašanju.

"Potrebno je celo selo da se odgaji čovek." Afrička poslovica

Roditelji ne mogu sami. Svako ko je rešio da ne vaspitava dete tradicionalnim vaspitanjem mora se suočiti sa tim da je kod nas i dalje mali procenat ljudi koji razumeju, da vikanje, strah i ostale metode ne vode poštovanju deteta, njegovog razvoja i skladnog odnosa u porodici. Stari način vaspitanja potiče iz borbe moći ( ko je jači on se sluša) i na svu sreću sve više osoba koje rade sa decom shvataju da to nije pravi način vaspitanja.

Ukoliko nemate podršku okoline uvek se posavetujte sa stručnim licima, iz oblasti koja vam je potrebna (vaspitač, psiholog, porodični terapeut, pedijatar, logoped...).


Ipak najčešća situacija u kojoj je roditeljima potrebna pomoć i podrška je dolazak drugog deteta. Do juče mirno i poslušno dete pokazuje nepristojno ponašanje. Deca različito reaguju, u zavisnosti od uzrasta ali od našeg ponašanja.

Nepristojno ponašanje dalje povlači agresiju od koje svi (čak i neka nedovoljno informisana stručna lica) beže. A mi odrasli bar znamo da se ne može pobeći od "problema", već ih treba konstruktivno rešavati.

" Najveći strah roditelja sa kojima sam pričala na ovu temu , je da dete ne bude nasilno ili pak da ne doživi vršnjačko nasilje."

I ma koliko da znam da nije to baš tako jednostavan zaključak, mogu da razumem zbog čega se roditelji tako osećaju.


Radom na sebi postavljamo temelj za odnos sa detetom ali i razvoj sposobnog i samostalnog deteta odnosno čoveka.

Istraživajući o ovoj temi nastala je i moja nova knjiga, koja simbolično nosi naziv Udahni i broj do 10:


Zavirite u knjigu


U kjizi ćete naći odgovore na pitanja koje su mi mame postavljale:

  1. Kako smiriti decu?

  2. Kako da nam dete ne bude agresivno?

  3. Šta moramo da uradimo kako bi deca znala da prepoznaju nasilje?

  4. Kako da dete bude poslušno?

  5. i jos mnogo nedoumica sa kojima se susreće svaki roditelj.

  6. Osim tekstova tu su i jednostavne, zabavne i edukativne igre i može ih izvesti svaki roditelj ili vaspitač/učitelj koji radi sa decom.

Knjiga je nastala kao spoj znanja sa Učiteljskog fakulteta, dugogodišnjeg rada kao dadilja ( gde sam imala prilku da uvidim sa kojim se poteškoćama susreće svaki roditelj), Montesori i Ntc kurseva, literatura na temu dečijeg razvoja ali i razvoja i značaja porodice ( od kojih posebno izdvajam knjige i rad Jesper Jula).


Promo cena knjige je: 15 evra (1700 dinara).


Knjiga je u elektronskom formatu i možete je naručiti iz bilo koje zemlje, šaljem vam je u PDF formatu na e-mail adresu.


Više o knjizi kao i kupovinu možete obaviti na sledećem linku:

https://sites.google.com/view/igre-bez-telefona-2/%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0


1,199 views0 comments

Recent Posts

See All