Da li bajke jesu ili nisu za decu?

Velika prašina se digla oko toga da li su bajke za decu, ili ih uče pogrešnim i nepostojećim stvarima u životu.


Bajke jesu za decu.

Bajke su priče koje su pričane/deci od malena. U njima se pojavljuju likovi koje možemo povezati sa stvarnim životom ali i nepostojeći.

Nepostojeći likovi su predstavljeni kao simboli prepreka koje se takođe mogu povezati sa onim što nam se dešava.

Ipak najviše pažnje privlači glavni lik.

Zašto smatram da bajke jesu za decu?

Glavni lik se suočava sa preprekama koje pokušava da reši svojim vrlinama: mudrošću, snalažljivošču, dobrotom.

Zabluda da "što si gori, bolje prolaziš, zapravo nije istina ali jeste moguća. Iz tog razloga razumem roditelje koji misle da ovakve priče nisu dobre.


Dobre strane bajke:

  1. Prikazuje situacije koje se mogu povezati sa svakodnevnicom

  2. Uči decu da misle

  3. Uči ih vrlinama

  4. Uči ih da svaka akcija ima posledicu...

"Bajke su i više nego stvarne - ne samo zato što nas uče da zmajevi postoje nego zato što nas uče da se zmajevi mogu pobediti." G.K.Chesterton

Koje su mane bajke?

Iako ja smatram da ih nema, pokušaću objektivno da pristupim ovoj temi. U zadnje vreme počeli smo da gledamo samo negativne stvari priča pa tako i bajki. Navodimo kako bajke uče devojčice da je cilj pronaći princa, udati se i živeti na dvorcu... Međutim bajke nisu pisane iz tih razloga. Bajke pomažu deci da razviju zdravu svest i uče ih da budu hrabri, veruju sebi i da krajnju odluku donose oni.


Za koji uzrast su bajke?

Iako je uzrast teško odrediti jer su deca drugačija, ukoliko čitate deci bajke oko treće godine, sigurno nećete pogrešiti. Bajke koje se čitaju deci ne trebaju biti ublažene već baš onako kako su napisane.


Bajke ipak nisu svemoguće i teško da će jedna bajka naučiti dete sve o životu. Ali knjige upravo imaju tu ulogu da ponude deci više načina i da razviju sposobnost mišljenja svojom glavom.

"Ako želite da vam dete bude inteligentno čitajte im bajke. Ako želite da bude jako inteligentno, čitajte im još bajki." Albert Ajnštajn

Hajde da vidimo na primeru jedne bajke:

Ivica i Marica

U ovoj bajci otac se ženi ponovo. Što se dešava i u realnom svetu. Maćeha koja im nije majka ih ne voli. Deca ukoliko ne osećaju ljubav i pripadnost porodici se osećaju odbačeno. Iako deca nisu birala da budu ostavljena, dalje imamo prepreku u vidu zle žene, ishrane i poverenja prema nepoznatima...

Ukoliko razgovaramo sa decom i odgovaramo im na pitanja. nakon pročitane bajke negativnih posledica neće biti.

Glavni zadatak nas odraslih vaspitača, roditelja, psihologa, pedagoga... je da pripremimo decu za život, u čemu nam bajke i pomažu.

Stoga ja ne bih decu lišavala slušanja o događajima iz bajki.


Jedna takva knjiga je Kuća od medenjaka.

Ova knjiga je upravo po motivima bajke Ivica i Marica. Ali malo drugačija.

Po čemu?

Glavni junak ove priče je dete/deca kojem čitate knjigu. Ona postavlja dete kao centralnu ličnost.

Knjiga Kuća medenjaka, nosi dva veoma važna zadatka:

  1. Dete je aktivno kao glavni junak

  2. Dete ima izbor da donosi odluke, kako bi rešilo problem

Ovo je velika tajna vaspitača, da deca obožavaju knjige gde su i oni aktivni učesnici a ne samo vaspitači.

Druga dobrobit je da su deca pokrenuta da misle i donose odluke.

Ova knjiga je neobična jer nema samo jedan kraj, već mnogo završetka, u zavisnosti od dečijih izbora.

Podeliću sa vama, jedan deo iz knjige Kuća od medenjaka.

Knjigu možete kupiti ovde.



351 views0 comments

Recent Posts

See All